Sabor u Nikei 325. A.D.

U Ime Allaha Milostivog Samilosnog
Sve hvale pripadaju samo Allahu Gospodaru svetova

Sabor u Nicei 325 A.D. je promenio lice vere za veliki broj ljudi u postpunosti, i doveo ih je do doga da obozavaju stvoreno a ne Tvorca swt.
I nastalo je danasnje Hriscanstvo.

Immanuel (Emanuilo), ili drugim recima Bog (Allah) je sa nama.

Biblija, Tora, Isaija 8
“7 Zato, evo, Gospod će navesti na njih vodu iz reke silnu i veliku, cara asirskog i svu slavu njegovu, te će izaći iz svih potoka svojih, i teći će povrh svih bregova svojih, 
8 I navaliće preko Jude, plaviće i razlivaće se i doći do grla, i krila će joj se raširiti preko svekolike zemlje tvoje, Emanuilo!
9 Združujte se, narodi, ali ćete se potrti; čujte svi koji ste u dalekoj zemlji: oružajte se, ali ćete se potrti; oružajte se, ali ćete se potrti.
10 Dogovarajte se, dogovor će vam se razbiti: recite reč, neće biti od nje ništa, jer je s nama Bog.”

Da, Allah swt. je sa vernicima koji prate Njegovog Kalifa a.s. u svakom vremenu.

Sve se ovo dogodilo da bi se ispunilo sta je Bog rekao kroz Svog Poslanika,
“23 Eto, devojka će zatrudneti, i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo (sto znaci Bog – Allah je sa nama)”
Jevandjelje po Mateju 1

Kalif Allahov na Zemlji je predstavnik Allaha swt., i on je Ruka Allaha i Lice Allaha, i on je Allah swt. u Kreaciji, ali on nije Apsolutni Bog, nego je on siromasan i stvoreno bice, koje je u stalnoj potrebi za Apsolutnim Bozanstvom, i on nije Svetlost bez tame u sebi, nego je on Svetost i tama.

Pa cak ako bi sve sto je dodato Novom Zavetu od stihova i poruka bilo prihvaceno, ucenjaci zabluda, svestenici i monasi nikada ne bi bili u stanju da prikazu da je bice coveka Apsolutno Bozanstvo, i oni samo slede ono verovanje cije je znacenje zbunjujuce/nesigurno za njih, i oni to tumace na nacin koji odogovara njihovom shvatanju i kako odgovara njihovim zeljama.
U suprotnom, kada ne bi tumacili prema svom nahodjenju, bi to bilo bez sumnje u suprotnosti sa sthihovima i porukama iz Biblije, a tamo je eksplicitno jasno da je Isus a.s. ili Hristos a.s. stvoreni sluga, cak sta vise, to se suprotstavlja Starom Zavetu u koji oni veruju. I to se suprotstavlja svim govorima svih predhodnih Poslanika a.s., u koje takodje tvrde da veruju.

A Isus (Hrist) a.s. nikad nije rekao da je on Apsolutno Bozanstvo, i predhodnici nikad nisu tvrdili da je Isus a.s. Apsolutno Bozanstvo. Nego, ovo verovanje (da je Isus a.s. Apsolutni Bog sin Boziji) se pojavilo i doslo nekoliko stotina godina posle Isusa a.s., i potvrdjeno je na Saboru u Nicei 325 AD.
I mnogi ljudi su se suprotstavili tome (da je Isus a.s. Apsolutno Bozanstvo) u to vreme, a cak i kada su to uspostavili i potvrdili na Saboru u Nicei, i danas postoje Hriscani koji to ne prihvataju i ne priznaju ovu doktrinsku devijaciju.

Sabor u Nicei 325 A.D.

Car Konstantin Prvi, je prisustvovao otvaranju Sabora, i Sabor u Nicei je poceo sa zasedanjem 20. Maja 325 A.D. Sabor je odrzan prema istrukcijama Cara Konstantina Prvog, da ustanovi razlike izmedju Ariusa i njegovih sledbenika sa jedne strane, i izmedju Aleksandrijske crkve koju je predstavljao Aleksandar Prvi – Patrijarh Aleksandrije i njegovih sledbenika sa druge strane, o pitanju porekla Isusa a.s., da li je on istog porekla i prirode kao Bog ili je on porekla Ljudi.

Arius je odbacio Bozanstvo Hrista, i on je govorio o tome da je postojalo vreme kada Isus a.s. nije bio prisutan, i smatrao je Isusa a.s. Kreacijom Boga i Njegovim stvorenjem, i on je smatrao da je Sveti Duh Bozija Kreacija takodje.

Sa druge strene, Aleksandar Prvi – Patrijarh Aleksadrije je isticao prirodu Hrista kao jednaku Prirodi Boga, i misljenje Aleksadra Prvog je pobedilo GLASANJEM, koje je bilo pod upravom Cara Komstantina koji je podrzao Patrijarha Aleksandrije, a Arius i dvojica svestenika su kategoricki odbili da potpisu, i bili su proterani u Aleru (danasnji Balkan), i knjige Ariusa su spaljene, i njegova dokrrtina je nazvana “Jeres Ariusa”, i njegovi sledbenici su obelezeni do danasnjeg dana kao neprijatelji Hriscanstva.

I kao rezultat Sabora u Nicei, prvi oblici verovanja u Bozanstvo Hrista kao u Apsolutno Bozantvo je nastalo, i odnosi izmedju crkve i vlasti su poceli da se formiraju nakon sto je ranije to bila religijska nadleznost.

I tri veka kasnije kao rezultat ideologije crkve i njenog mesanja misljenja sa religijama koje su okruzivale sa svih strana i medju kojima je bio rimski Paganizam (ranije Konstantinova vera), crkvu je podrzao Rimski Imperator i postala je referenca autoriteta koja odredjuje granice vere i pokazuje na onoga ko je ispao iz vere. Kasnije inkvizicija.

Ovo sto je navedeno je skoro identicno onome sto crkva kaze, a i istorijski podaci o Saboru u Nicei.

A posteni istrazivac bi bio nesmotren cinjenicom da je Konstantin podrzao Aleksandra i potvrdio i verifikovao svoju pagansku veru u Hrsiscanstvu, jer je polovina hriscanskih svestenika podrzavala Aleksandra, a druga polovina svestenika je podrzavala Ariusa, ali ih je njihov strah da ne budu ugnjetavani od strane Konastantina primorao da napuste svoj stav.
A ko god ne zna ko je bio Konstantin i kako se ophodio sa svakim ko mu se suprotstavljao, pa cak i ako je onaj ko mu se suprotstavljao bila njemu najbliza osoba, onda neka pregleda i prouci istoriju ovog tiranina koji je prosirio korumpiranu verziju Hriscanstva po Evropi, i koji nije prezao od ubijanja svojih rodjaka i nablizih mu ljudima ako bi mu se suprotstavili.

A danas nalazimo svestenike koji zanemaruju krvavu istoriju Konstantina, i predstavljaju ga kao nezno jagnje koje je odrzalo Sabor i dalo slobodu svima, i onima koji su se slozili sa njim i onima koju su mu se suprotstavili. Iako je cinjenica da je isterivanje i progonstvo Ariusa i zabranjivanje njegovog verovanja dovoljno da se prepozna svrha i namena odrzavanja Sabora, a to je bilo da se unisti Arius i verovanje da je Isus a.s. samo stvoreno bice i da se rasiri paganska vera u Hrista, i da je on Allah.

Prevod Latinskog teksta Sabora u Nicei:

“Mi verujemo u Jednog Boga, Oca Koji je u stanju sve, Stvoritelja svih, svega vidljivog i nevidljivog, Mi verujemo u Jednog Gospoda, Isusa Hrista, Sina Bozijeg, jedinog izdanka – sina Bozijeg, sto znaci od Sustine Oca, Bog od Boga, Svetlost od Svetlosti, Istinitog Boga od Istinitog Boga, izdanak ne napravljen/nestvoren, On je jednak Ocu u Sustini, Koji je zbog nas ljudi i zbog naseg spasenja sisao dole i koji je inkarniran, i stvoren u coveku, i Koji je patio i vazneo se treceg dana ponovo, i kroz Koga je sve doslo u postojanje, i na Nebesima i na Zemlji, i koji se uzdigao na Nebo, On dolazi da sudi i zivima i mrtvima uz pomoc Svetog Duha.
A za one koji kazu ‘Postojalo je vreme kada On (Rec) nije postojao, i da ‘On nije bio pre nego sto je rodjen’ i ‘On nije dosao u postojanje od onoga sto ne postoji (On nije stvoren ni od cega)’ ili oni koji kazu o Sustini sina Bozijeg ‘On je od druge osobe ili drugacije sustine’ (tj. da je On stvoreno bice), ili ‘promenjiv’ ili ‘izmenljiv’ – oni su prokleti od Svete Katolicke i Apostolske Crkve.
I svi svestenici koju su bili prisutni su potpisali Zakon Vere, osim dvojice – ili mozda vise, i naravno osim Ariusa i njegovih ljudi.”

A Ortodoksni Patrijarh u Egiptu, Shenouda Treci, u svojoj knjizi ‘Priroda Hrista’ kaze:
“Arius je odbacio Bozanstvo Hrista, i govorio je da je on manji od Oca u sustini svojoj, i da je on stvoren. A Ariusovi koreni su prisutni do dana danasnjeg. Iako su bili osudjeni od Vaseljenskog Sabora u Nicei 325 A.D., Arius i njegovi sledbenici (Arievci), cije ime je ostalo posle njega da opise uzroke nevolja/iznemoglosti i sumnje i neujedinjenosti u Svetoj crkvi.” – Arianizam

A naravno Shenouda Treci ovde predstavlja od Jehovinih Svedoka, Hriscansku doktrinu koja se sirila u hriscanskom svetu na veliki nacin, posebno na zapadu.
I Jehovini svedoci ne priznaju dosta od devijacija Crkve, od primera Trojstva i Reci Allaha i drugih inovacija. I medju dokazima da verovanje u Hrista kao Bozanstvo jeste inovacija koja je povrdjena na Saboru u Nicei, je taj sto su polovina prisutnih na Saboru podrzavali Ariusa, ili su bili uzdrzani. A verovanje da je Isus samo stvoreno bice je bilo opste i preovladavajuce verovanje za vreme Ariusa, i ovo priznaju svestenici u svojim knjigama danas:

Spomenuto u istrazivanjima Hriscanskog Vaseljenskog Sabora – od Biskupa Bishoy-a,

“Sabor u Nicei: 
1 Okolnosti odrzavanja Sabora….

Neposredan razlog odrzavanja Sabora, je bio inovacija Ariusa (Jeres Ariusa), jer je carstvo bilo pred podelom zbog ove inovacije….
Vaseljenski Sabor je odrzan naredjenjem Cara Konstantina zbog njegovog straha od ozbiljne podele koja je bila prisutna unutar imperije zbog inovacija Ariusa. Sabor je odrzan u Nicei 325 A.D., i na njemu je prisustvovalo 318 svestenika. A Sveti Atanasije, koji je bio svedok i jedan od clanova Sabora, je spomenuo u svom govoru da je na pocetku bilo 16 svestenika koji su podrzavali Ariusa, a 24 svestenika koji su podrzavali Patrijarha Aleksandra, a ostali su bili uzdrzani.
A na kraju Sabora, samo dva svestenika su ostala uz Ariusa, i to su bili Secundus i Theonas, koji su odbili da postpisu i priznaju veroispovest Sabora sa ostalim svestenicima koji su bili tamo.
A za vreme Svetog Epiphaniusa, potpisi 318 svestenika koji su bili prisutni u Nicei su bili tamo. To je bilo zbog objasnjenja Svetog Epiphaniusa o veroispovesti i njegovog odgovora na klevete/laznih tvrdnji Ariusa. I time vidimo kolika je bila velicina Aleksandrove odbrane na Saboru. A donosenje odluke na Saboru nije bila laka stvar, cak, bilo je potrebno dosta napora…

Sabor u Nicei: 
2. Arius i njegova Jeres

Bilo je vreme kad je skoro ceo svet zamalo postao Arievski, i da nije bilo Epiphaniusa, jer u jednom trenutku, Imperator je izolovao Rimskog Papu i postavio na njegovo mesto drugog da bi potpisao zakon Arievske veroispovesti. A onda se Papa vratio iz zatvora u svoju stolicu, i potpisao je zakon Arievske vere koji ranije nije hteo da postpise. 
Ovo je bio trenutak kad niko osim Epiphaniusa i njegovih svestenika nije bio u Egiptu, i oni su bili jedini koji su se cvrsto drzali prave veroispovesti. Iz tog razloga nije cudno sto je Isaija Poslanik rekao: “Da je blagosloven moj narod misirski (egipatski)” Isaija 19:25, ali u dosta drugih navrata je Aleksandrijski Patrijarh podrzao Stolicu Rima, kao sto su svestenici koju su bili sa Epiphaniusom podrzali.

Hrscanstvo se urusilo u celom svetu i predalo pred Arievskom Tiranijom, i nista nije ostalo osim stolice u Aleksandriji koja se predstavljala Aleksandrijskim proteranim Partijarhom i Egipatskim svestenicima. I na nama je da primetimo korake naseg oca….”
Hriscanski Vaseljenski Sabor – Vaseljenski Sabor i Jeres – Biskup Bishoy

Ahmed Alhasan

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s