Gilgames deo 4

Cetvrto sidriste:

Sumer i Akad su plakali za Dumuzi-jem, a sada placu za Al-Hussein-om a.s.?

Sumerci i Akadijanci su tugovali i plakali za Dumuzi-jem (Sumerski: Dumu, “sin” + Zi(d), “verni”) hiljadama godina. I tugovanje za Dumuzi-jem od Mesopotamaca se nastavilo do vremena poslanika Ezikila (Jezekilja a.s.). I Tora spominje da su stanovnici Mesopotamije tugovali za Tamuzom (Dumuzi-jem).

“13 Potom mi reče: Još ćeš videti većih gadosti koje oni čine. 14 I odvede me na vrata doma Gospodnjeg koja su sa severa; i gle, žene seđahu i plakahu za Tamuzom. 15 I reče mi: Jesi li video, O sine čovečji? Još ćeš videti većih gadosti od tih. 16 I odvede me u trem unutrašnji doma Gospodnjeg; i gle, na ulasku u hram Gospodnji između trema i oltara beše oko dvadeset i pet ljudi okrenutih leđima k hramu Gospodnjem, licem k istoku, i klanjahu se suncu prema istoku.” Jezekilj 8:13-16.

A cin opisan kao gadost je ubistvo Tamuza (Dumuzi-ja), koje je ucinilo da ove zene placu i da se muskarci prostiru prema njegovom oltaru.

Prica o ubistvu Kralja Dumuzi-ja pocinje time sto on placa cenu svog odbijanja da se prostre Ishtar-Inani (ovozemaljskom zivotu).

“Ako bi se Inanna popela iz donjeg sveta,
Neka postavi nekog kao svog zamenika.”

“Inanna se penje iz donjeg sveta,
Mali demoni kao Shukar trska,
Veliki demoni kao Dubban trska,
Sa njenih strana.
Onaj koji je ispred nje, iako nije vezir, drzeci skiptar,
u njegovoj ruci,
Onaj koji je na njenoj strani, iako nije vitez, ima oruzje
opasano oko slabina.
Oni koji je pratise,
Oni koji pratise Inannu (boginja Ishtar ili ovozemljaski zivot)
Bejahu bica koji neznase za hranu, koji neznase za vodu,
Ne jedose posuto brasno,
Ne pise nudjenu vodu,
Uzese zenu iz covekovog narucja,
Uzese dete sa grudi dadilje.”

Inana nastavlja ka dva Sumerska grada Umma i Bad-tibira, cija se dva bozanstva prostrse pred njom i stoga behu spaseni iz kandzi demona. Onda ona stize u grad Kullab, cije je zastitnicko bozanstvo Dumuzi. Poema se nastavlja:

“Dumuzi obuce casni ogrtac, i sede visoko na (svoj) tron
Demoni ga scepase za njegove butine …
Sedam (demona) pojurise ka njemu kao na bolesnika
Pastiri ne svirase flaute i frule pred njim
Ona (Inanna) ga pogleda okom, okom smrti,
Rece protiv njega rec, rec gneva i prokletstva,
Izgovori vapaj protiv njega, vapaj krivice:
“A njega, isnesite ga”

Precista Inanna predade pastira Dumuzi-ja u njihove ruke.
Oni koji bese uz njega,
Oni koji behu uz Dumuzi-ja,
Bejahu bica koji neznase za hranu, koji neznase za vodu,
Ne jedose posuto brasno,
Ne pise nudjenu vodu.” Istorija pocinje u Sumeru, Kramer

Znaci, Ishtar-Inanna, zena kralja Dumuzi-ja, ga je predala demonima da ga ubiju u paradoksu koji tesko razumevaju oni koji ne znaju znacenje Neprikosnovenosti Allaha ili Bozanskog postavljanja, ili kako su to Sumeri-Akadijanci zvali, “suverenitet/neprikosnovenost koja je dosla sa neba.”

Ali to je istina koja se cesto dogadjala u Bozanskoj religiji: Ishtar, ovozemaljski zivot, je cesto vodjena kraljevima koje Allah nije postavio, zato sto su se oni prostrli njoj i pokorili njoj, i oni obozavaju svoje ovozemaljske zelje.

A Ishtar, ovozemaljski zivot, je pobunjenik protiv onih koje je postavio Allah (swt.) da vladaju, zato sto su zapravo oni pobunjenici protiv nje.

Pa je deo Alija a.s. bio pet gorkih godina u kojima su svi demoni zemlje besneli da se bore sa njim a.s. u Al-Jamal-u, Siffin-u i Nahrawan-u. I oni nisu stali dok ga nisu ubili u Al-Kufa-i.

I deo Al-Husseina a.s. , kralja postavljeno da vlada ovom zemljom, je bio masakr, koji cak ni odojce nije prezivelo.

Ovo je nesto od tekstova koje nam je stiglo na Sumerskim glinenim plocama o tragediji Dumuzi-ja i njegove sestre, i videcemo kako je slicno bilo opisu onoga sto se dogodilo Al-Husseinu a.s., iako su to arheoloski tekstovi koji su kruzili medju Sumercima-Akadijancima hiljadama godina pre rodjenja Al-Husseina a.s.,

“Njegovo srce bese puno suza,
On ode tamo gde se ravnica prostire,
Pastirovo srce bese puno suza,
On ode tamo gde se ravnica prostire,
Dumuzi-jevo srce bese puno suza,
On ode tamo gde se ravnica prostire,
On stavi flautu na svoj vrat i poce da jadikuje nad svom srecom,
“O stepo, jadikuj za mnom!
Jadijuk za mnom!
O stepo, moras znati tugu i plac,
Jadijuk za mnom!
Jadijuk sa mnom!
O krabe u reci, tugujte za mnom!
O zabe u reci, krekecite za mnom!
O moja majko, placi za mnom!”
O moja majko, Sirtur, placi za mnom!”

Ako ona ne nadje pet hleba, neka place za mnom,
Ako ona ne nadje deset hleba, neka place za mnom,
Kad me ona izgubi, nece naci nikog da se brine o njoj,
A ti mi moje oko, koje si izgubljeno u stepi, placi, kao moje majke oko
A ti mi moje oko, koje si izgubljeno u stepi, placi, kao moje sestre oko.”

On leze da se odmori medju cvecem i pupoljcima.
Medju pupoljcima i cvecem u stepu on leze,
Pastir Dumuzi leze u stepu.

Dok pastir Dumuzi lezase on vide san,
Svaki deo njegovog tela drhtase,
On se probudi nakon sto vide viziju,
On protrlja oci,
On imase jaku vrtoglavicu,
Dumuzi se probudi i rece:
“Dovedite mi je, dovedite je, dovedite moju sestru.
Dovedite moju Geshtinanna-u, moju malu sestru,
Dovedite pisara sa znanjem tajni duhova,
Moju sestru koja zna znacenje reci,
Mudru zenu koja zna znacenja snova,
Moram govoriti s njom,
Moram joj reci moj san koji videh.”

Dumuzi govorase svojoj sestri Geshtinanna-i, rekavsi: 

“San! Moja sestro, poslusaj moj san koji videh:
Dugo trnje poraste svuda oko mene; 
Dugo trnje pohrli iz zemlje gusto,
Jedan od njih stajase sam i pokloni mi svoju glavu,
Sve dugo trnje stajase u paru sem jednog koje bese pomereno sa svog mesta,
U basti, visoko strasno drvece se uzdize oko mene u ambijentu zemlje,
Iznad moje zemlje snova, nijedna voda nije sipana.
Dno moje zivotne torbe je prazno i sta u njoj bese uzeto je,
Moja sveta solja pade sa svog postolja,
Stap pastira nestade,
Orao zgrabi jagnje kandzama,
Soko uhvati vrapca na trscanoj ogradi.
Moja sestro, moje male koze se prevrtase po zemlji i pokrise se prasinom,
Ovce mog tora se kretase zemljom savijenim nogama,
Buckalica je polomljena i prazna.
Solja lezi razbijena; 
Damuzija nema vise medju zivima.
Tor je dat vetrovima.”

Geshtinanna rece:
Oh Brate moj, ne reci mi snova svoga,
Nije udoban,
Dugo trnje nad tobom,
Dugo trnje koje pohrli gusto iz zemlje,
Liga razbojnika ubica ce te napasti,
Ovo je tvoj san.
Jedna od tih koja stajase sama i pokloni ti svoju glavu,
Je tvoja majka,
Ona ce pokloniti svoju glavu za tebe.
Sve dugo trnje stajase u paru sem jednog koji bese pomereno sa svog mesta,
Ja i ti,
Jedno od nas ce izbledeti i nestati,
U basti, visoko strasno drvece se uzdignu oko tebe u ambijentu zemlje,
Oni zli ce te uplasiti,
U zemlji tvog sna nijedna voda nije sipana,
Tor ovaca ce postati opustosen,
Oni zli ce te suziti,
Dno tvoje zivotne torbe je prazno i sta u njoj bese uzeto je,
Tvoja sveta solja pade sa svog postolja,
Ti ces pasti sa kolena svoje majke koja te je nosila,
Prtljag pastira,
Buckalica pastira, sve nestaje.
Oni zli ce sve uraditi da te oslabe,
Oni se skupise,
Sova,
Orao,
Soko,
Veliki demon,
Svi oni hoce da te izbace,
Oni ce te unistiti u toru ovaca pastira, 
Tvoje male koze se prevrtase po zemlji i pokrise se prasinom,
Bes ce trajati na nebu kao uragan,
Ti ces pasti na zemlju,
Kad ovce tvoga tora ovaca, pokrenu preko zemlje savijenim nogama,
Kada je buckalica plomljena i prazna,
Demoni ce sve uciniti uvelim,
Kada orao zgrabi malo jagnje,
Ugallu ce ogrebati tvoje obraze,
Kada soko koji hvata vrapca na trscanoj ogradi,
Ugallu se penje uz ogradu da te uzme.
Dumuzi, 
Moja pesma ce se okrenuti na nebu za tebe,
Jagnjad ce zagrebati zemlju svojim papkom,
O Dumuzi, ja cu plakati niz svoje obraze zbog tuge za tobom.
Solja lezi razbijena,……

Dumuzi bezi od Demona,
On pobeze u tor svoje sestre, Geshtinanna-e.
Kada Geshtinanna nadje Dumuzi-ja u toru, ona plaka,
Ona prinese svoje usta blizu neba.
Ona prinese svoje usta blizu zemlje
Njena tuga pokri horizont kao ogrtac.
Ona pocepa kod svojih ociju.
Ona pocepa kod svojih ustiju.
Ona pocepa kod svojih butina.
Ugallu se pope uz ogradu od trske.
Prvi ugallu udari Dumuzi-ja pa obrazu i zari svoje kandze duboko,
Drugi ugallu udari Dumuzij-ja pa drugom obrazu,
Treci ugallu razbi dno buckalice.
Cetvrti ugallu baci solju za pice sa svog postolja i razbij je,
Peti ugalu razbi buckalicu,
Sesti ugallu razbi solju,
Sedmi ugallu zaplaka:
“Ustaj, Dumuzi! Muzu Inannin, 
Sine Sirtur-a, brate Geshtinanna-nin!
Ustaj iz svog laznog spavanja!
Tvoje ovce su scepane!
Tvoja jagnjad su scepana!
Tvoje koze su scepane! 
Tvoja deca su scepana! (tvoji jarcevi su scepani)
Skini svoju svetu krunu sa svoje glave!
Skini svoj carsku odecu sa svog tela!
Pusti da tvoj carski skiptar padne na zemlju!
Skini svoje svete sandale sa svojih nogu!
Go, ti ides sa nama!”
Ugallu scepa Dumuzi-ja.
Oni ga okruzise.
Oni svezase njegove ruke. 
Oni suzbise njegov vrat.
Buckalica bese tiha. 
Nema mleka da se toci,
Solja se razbi. 
Dumuzi-ja nema vise,
Tor se dade vetrovima.” Inanna – Kraljica Nebesa i Zemlje, Wolkstein i Kremer

“Sta vise, vi citate u Vavilonskim kalendarima da je tugovanje i plakanje za Dumuzi-jem pocinjalo drugog dana meseca (Du uzi), tj. Tammuz-a (Jula), i komemoracije bi bile odrzavane, na kojima su baklje nosene, i to bi bilo devetog, sesnaestog i sedamnaestog dana. I krajem tri dana ovog meseca, ceremonija nazvana (Talikimtu) u Akkadianu bi bila odrzavana, gde je postojala ritualna demonstracija i sahranjivanje figure koja predstavlja boga Tamuza. I uprkos udaru uzokovanom ideologijom smrti boga Dumuzi-ja u starom drustvu u Mesopotamiji i izvan nje, tuga za njim nikad nije postala jedan od rituala hrama. Vec, ostajala je da biva odrzavana kao popularna praksa… Mi smo informisani o broju jadikovanja napisanih od Sumeraca i Vavilonskih pesnika koji zale mladog boga Dumuzi-ja, koje su bile citane na komemorcijama u razlicitim gradovima.” Ishtar i Tragedija Tammuza od Dr. Tathil Abdul Wahid Alija.

Sumersko jadikovanje za Tammuz-om ili Dumuzi-jem:
“Solja pade, razbijena
I Dumuzija nema vise
I tor bese dat vetrovima.” Ishtar i Tragedija Tammuza od Dr. Tathil Abdul Wahid Alija

U drugoj poemi, Sumerski poeta jadikuje za Dumuzi-jem (vernim sinom) govoreci,
“Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi,
Ja sam zena – ja sam ona koja unisti zemlju neprijatelja.
Ja sam Ninsun, majka velikog cudovista.
Ja sam Geshtinanna, sestra svetog decaka.
Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi,
Ono ode na mesto decaka,
Ono ode na mesto Dumuzi-ja,
U donji svet, dom pastira.
Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi,
Na mesto gde decak bese okovan,
na mesto gde Dumuzi bese zadrzan….
Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi.” Ishtar i Tragedija Tammuza od Dr. Tathil Abdul Wahid Alija

Istina je da se velika nepravda nadvila nad Sumercima, koji su naucili ljudski rod pisanju, ucinili zakone i pronasli nauke, koji su bili prvi da pronadju tocak, organizuju matematiku, algebru i inzenjerstvo, kada ih Dr. Kramer i drugi eksperti Sumerske civilizacije oslikavaju da tuguju za necim legendarnim ili legendarnom pricom koju su sami napisali, sto je samo izraz plodnosti ili neplodnosti koje se menjaju tokom godine, kao da su oni bili ljudi ciji pojedinci su svi bili na drogama, koje su ucinile da izgube svoj razum, takve da su oni i njihovi Vavilonski naslednici tugovali i uspostavili komemoracije hiljadama godina zbog simbola price koji su sami napisali, od pocetka do kraja. Hiljadama godina, Mosopotamci, jedna generacija posle druge i svake godine, su oslikavali telo Dumuzi-ja. I svake godine su oni plakali za Dumuzi-jem. I sveke godine su oni recitovali jadikovanja za Dumuzi-ja.

Jel sve ovo nista vise od obmana?!! I samo prica koju su napisali? Zbog cega? Da izraze plodnost koja dolazi na prolece i neplodnost koja je prati u drugom delu sezone!!

Trebalo bi da postoji razumno objasnjenje za tugu prve civilizacije znane coveku, tugu hiljadama godina za Dumuzi-jem (vermin sinom) ili Tamuzom.

Sto se tice religioznog zavestanja, tradicije od Imama a.s. nam govore kompletnom jasnocom da su Sumerci tugovali za Al-Husseinom a.s. povezujuci plac i tugu Sumerskih poslanika, Nuha (Noja) a.s. i Ibrahima (Abrahama) a.s. za Al-Husseinom a.s.,

Al-Fathil bin Shathan prenosi da je cuo od Imam Al-Rithe a.s. kako govori, “Kada je Allah (Azza wa Jal – M) naredio Abrahamu a.s. da zakolje ovna, koga je On poslao na mesto njegovog sina Ismaela (a.s.), Abraham je pozeleo da zakolje svog sina Ishmaela svojim rukama i da mu nije naredjeno da zakolje ovna umesto njega, da bi on mogao da dobije ono sto se daje ocu koji zakolje svog najvoljenijeg sina, visi status od onih strpljivih u nedacama, pa ga je Allah (M) inspirisao, “O Abrahame, ko je najdrazi tebi od moje kreacije?” On je rekao, “O moj Gospode, Ti nisi stvorio nijednu kreaciju drazu meni od Tvoj voljenog Muhameda sawas.” Pa ga je Allah (M) inspirisao, “Jel on drazi tebi od tebe samog?” A on a.s. je rekao, “On je drazi meni od mene samog.” Pa je On rekao, “Da li su deca njegova draza tebi od tvoje?” On a.s. je rekao, “Njegova.” On (M) je rekao, “Da li klanje njegove dece od ruku njegovih neprijatelja nepravdom ce naneti bol tvom srcu vise, ili klanje tvog sina tvojim rukama pokoravajuci se Meni?” On (a.s.) je rekao, “O Gospode, klanje njegove dece rukama njegovih neprijatelja nepravdom nanosi bol mom srcu vise.” On (swt.) je rekao, “O Abrahame, ljudi koji tvrde da su od naroda Muhameda (sawas.) ce ubiti Al-Husseina (a.s.), njegovog sina posle njega, nepravdom i agresijom, kao sto je ovan zaklan. I time, oni ce zaluziti Moj Gnev.” Pa se Abraham a.s. uspanicio o onome sto je cuo, i njegovo srce bese u bolu i on poce da place. Pa ga je Allah (M) inspirisao, “O Abrahame, ja sam otkupio tvoju paniku za tvojim sinom Ismaelom da si ga ti zaklao svojim rukama, sa tvojom panikom za Al-Husseinom i njegovim ubistvom. I ucinio sam te najviseg statusa nad strpljivima u nevoljama. I to je Govor Svemoguceg, “I iskupismo ga zrtvom golemom” (Sveti Kur’an Surat As-Saffat (37):107). Dve uspostavljene stvari, dve stvari koje se desavaju , dve razlicite stvari i dve stvari koje nisu u slozi.” Al-Khisal od Sheikh al-Sadooq-a, strane 58-59, i Oyoon Akhbar al-Retha zbirka 2, strana 187.

Ali bin Muhammad prenosi od Imam Abu Abdullah-e a.s. da je on rekao o tugi Abrahama a.s., “Sto se tice govora Allaha swt. “Tad osmotri pogledom zvezde, Pa reče: “Uistinu, ja sam bolestan!” (Surat as-Saaffat (37):88-89), on je video sta ce se dogoditi sa Al-Husseinom a.s., pa je rekao, “Ja sam bolestan zbog onoga sto ce se dogoditi Al-Husseinu a.s.” Al-Kafi Zbikra 1, strana 465.

I al-Majlisi prenosi u Al-Bihar-u, “Kada je Adam (a.s.) spusten na zemlju, oni nije video Evu, pa je poceo da luta po zemlji trazeci je. Pa je prosao pored Karbale, i postao je utucen i tuzan bez razloga, pa se sapleo na mestu gde je Al-Hussein (a.s.) ubijen i njegovo stopalo se raskrvalilo, pa je podigao svoju glavu ka nebu i rekao, “Moj Gospode, da li sam ucinio drugi greh pa me Ti kaznjavas? Jer sam lutao zemljom i nikakva bol me nije dodirnula kao sto je na ovom mestu.” Allah (swt.) ga je inspirisao, “Nisi pocinio greh, vec na ovom mestu, tvoj sin Al-Hussein (a.s.) ce biti ubijen u nepravdi, pa je tvoja krv potekla u saglasnosti sa njegovom.” Adam je rekao, “Da li ce Al-Hussein biti Poslanik?” On swt. je rekao, “Ne, vec je on sin Poslanika Muhameda (sawas.).” Adam je pitao, “A ko je ubica?” On (swt.) je rekao, “Ubica je Yazid, prokleti od ljudi neba i zemlje.” A Adam je rekao, “Sta mogu da ucinim, O Gavrilo (a.s.)?” On (a.s.) je rekao, “Prokuni ga, O Adame.” I Adam ga je prokleo cetiri puta i otisao prema Planini Arafat i nasao Evu tamo.”

I prenosi se da, kada je Noj (a.s.) bio na brodu, isao je po celom svetu, i kada je prosao pored Karbale, zemlja ga je uzela i Noj se uplasio davljenja, pa se molio svom Gospodu i rekao, “Moj Gospode, isao sam svuda po svetu i nisam se uplasio kao sto sam na ovom mestu.” a Gavrilo (Jibrail a.s.) se spustio i rekao, “O Noje, na ovom mestu, Al-Hussein ce biti ubijen, sin Muhameda (sawas.), Pecata Poslanistva, i sin Pecata Naslednika.” On (a.s.) je rekao, “A ko je njegov ubica, O Gavrilo?” On je rekao, “Njegov ubica je prokleti od ljudi Sedam Nebesa i sedam zemalja.” Pa ga je Noj (a.s.) prokleo cetiri puta, i brod se pomerio dok nije dosao do al-Joudi-ja i smestio se tamo.

I prenosi se, da je Abraham a.s. prosao pored zemlje Karbale na konju, pa se sapleo i on a.s. je pao i njegova glava se rasekla, pa je poceo da moli za oprost od Allaha i rekao, “Moj Gospode, sta sam uradio?” A Gavrilo a.s. se spustio i rekao, “O Abrahame, nisi pocinio greh, vec je ovo (mesto) gde ce sin Pecata Poslanistva i sin Pecata Naslednika biti ubijen. Pa je tvoja krv kapnula u saglasnosti sa njegovom” On a.s. je rekao, “O Gavrilo, ko je njegov ubica?” On je rekao, “Prokleti od ljudi Nebesa i zemlje.” I bez dozvole svog Gospoda penkalo napisa na tabli da je on proklet, pa je Allah (swt.) inspirisao penkalo, “Zasluzujes hvalu za ovo proklinjanje.” Pa je Abraham a.s. podigao svoje ruke i prokleo Yazida, a njegov konj tecno rekao Amin. Pa je Abraham rekao svom konju, “Gde si to naucio da kaze Amin za moju molitvu?” On (konj) je rekao, “O Abrahime, cast mi je da me jases, pa kada sam se sapleo a ti pao sa mojih ledja, bio sam mnogo postidjen, a Yazid, prokleo ga Allah swt., je bio razlog sto sam se sapleo.” Al-Bihar Vol. 44 page 243.

Sta je spomenuto iznad uzrokuje da citaoc koji razmislja primeti, da je ep Sumera i Akada, religiozni iskaz, i neki od njih su od nevidjenog i buducih dogadjaja u odnosu na vreme u kome su napisani.

I to uklanja svu sumnju od nas; religija je veliki deo Sumersko-Akadskih epova i prica (Vavilonskih i Asirskih). I s obzirom da smo stigli do ove tacke, video kao veoma prikladno da spomenemo Vecni ep Uruka ili Ep GIlgamesa, i zajedno da pokusamo da ga procitamo na drugi nacin, koji je mozda jedinstven. Pokusacemo da ga procitamo kao pricu recenu od Adama njegovim sinovima (a.s.), i recenu od Noja njegovim sinovima (a.s.), i od Abrahama injegovim sinovima (a.s.), koje su se rasirile medju Sumerima i ljudima drevnog sveta, posebno na Bliskom Istoku. I on je postao omiljena prica Mesopotamaca, i generacije su je prenosile dok nam nije stigla hiljadama godina kasnije, ali mozda izoblicena dok su je ljudi prepricavali, kao sto smo razjasnili ranije.

Prica Gilgamesa, koji ce doci jednog dana da ispuni pravdu i spase ljudski rod od svog divljastva. I u drevnim egipatskim artefaktima, “Covek koji se uzdize, sa svim dostojanstvom, se drzi za volove koji se dizu, jedan na njegovoj desnoj, a drugi na levoj.” Legende Vavilona i Kanana, Charles Virolleaud

Gilgames, onaj koga Mesopotamija (Sumer) ili juzni Irak ceka hiljadama godina da se pojavi tamo jednog dana.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s