Gilgames deo 5

Peto Sidriste:
Gilgames, sin Ninsuna, majke koja place za Dumuzi-jem

Dumuzi:
“Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi,
Ja sam zena – ja sam ona koja unisti zemlju neprijatelja.
Ja sam Ninsun, majka velikog cudovista.
Ja sam Geshtinanna, sestra svetog decaka.
Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi,
Ono ode na mesto decaka,
Ono ode na mesto Dumuzi-ja,
U donji svet, dom pastira.
Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi,
Na mesto gde decak bese okovan,
na mesto gde Dumuzi bese zadrzan….
Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi.” Ishtar i Tragedija Tamuza od Dr. Tathil Abdul Wahid Ali

Gilgames:

Enkiduov govor Gilgamesu:
“Nema drugog kao ti na svetu. Ninsun, koja je jaka kao dvilji bik u stali, ona je majka koja te je rodila, a sada si porastao iznad svih ljudi, i Enlil ti je dao kraljevstvo, jer tvoja snaga prevazilazi snagu ljudi.” Ep o Gilgamesu, Taha Baqir.

Kroz Ep o Gilgamesu, mi citamo o putovanju ljudskog roda koje tek treba da dodje a ne o onom koje se zavrsilo, kao sto neki koji objasnjavaju zamisljaju. I mi mozemo da procitamo pricu o onome koji spasava covecanstvo od sopstvenog divljastva, koje je nazalost uvek veoma prisutno, posebno u velikom sukobima.
“kao primer magarca koji nosi tomove knjiga. Loš je primer ljudi…” Surat al-Jumua (62):5.
“kao primer psa: ako se okomiš na njega, dahćući plazi jezik, ili ostaviš li ga – plazeći jezik dahće. To je primer ljudi…” Surat al-Araf (7):176.
“i učinio od njih majmune i svinje, i robove tirana. Takvi su goreg mesta…” Surat al-Maeda (5):60.

Spasitelj, koji je dobro poznat hiljadama godina preko kontinenata. Njegove vesti se sire od Mesopotamije do Severne Afrike, i nalazimo simbolicne slike njega u Egipatskim artefaktima;“Covek koji se uzdize, sa svim dostojanstvom se drzi za volove koji se dizu, jedan na njegovoj desnoj strani, a drugi na levoj. I ovo je prizor koji vidimo u mnogim Vavilonskim artefaktima, koji obicno predstavljaju Gilgamesa i njegovu borbu sa divljim zivotinjama” Legende Vavilona i Kanana, Charles Virolleaud

U Epu, Gilgames je dve trecine bog. I mi nalazimo njegovu pricu, on je covek drugog potopa, povezan sa pricom njegovog Sumerskog oca Ziusudra-e (Noja) i Vavilosnskog Utnapishtim-a (Noja a.s.) coveka prvog potopa. Sta vise, mozda najvazniji put GIlgamesa u Epu je njegov put da sretne svog dedu Noja a.s., Utnapishtim-a koji je besmrtan medju bogovima, i da ga pita za tajnu kojom moze sebe da oslobodi ljudske trecine, i da bude besmrtan sa bogovima kao njegov deda Noj a.s., ili drugim recima, da ima svoje ime kompetentno zapisano u knjizi vecnog zivota i da bude od onih duhovno besmrtnih. Znaci da je stvar njegovog duha, jer je on dve trecine bog i zeleo je da ucini preostalu trecinu kao (prve dve) takodje, i to nema nikakve veze sa fizickom besmrtnoscu kao sto su oni koji objasnjavaju Ep zamislili.

Mi vidimo jasno da je Gilgames spasitelj u nekim tekstovima i simbol pravde, koga svi cekaju i o kome govore,
“Ali covek Uruk je mrmljao u njihovim kucama… Nijedan sin nije ostavljen sa svojim ocem, jer Gilgames ih sve uzima, cak i decu, ipak kralj treba da bude pastir svom narodu. On ne ostavlja nijednu devicu njenom ljubavniku, ni kcer ratnika, niti zenu plemica, i on je pastir grada, mudar, miran i odlucan.” Ep o Gilgamesu

Neki eksperti Sumerske civilizacije razumevaju, da je ono sto je namenjeno ovim stihovima agresija Gilgamesa nad ljudskom cascu i ugnjetavanje njih, a to je nerazumno; u suprotnom, EP bi bio kompletno kontradiktoran, s obzirom da na pocetku, Gilgames je opisan najboljim opisima. I u istom stihu je opisan kao mudar, pa kako moze da mudar kralj narusava cast svoje parohije i da ih ugnjetava? Sta vise, sledeci deo Epa opisuje Gilgamesa da ima idealni moral, kao sto je nesebicnot, hrabrost i odanost. Iz ovog razloga, takvi delovi stiha su ili namerno izvrtanje dodato tekstu, ili su simbolicni, i time zahtevaju razjasnjenje i interpretaciju.

Ako mi razmisljamo o tekstu, nalazimo da je onaj ko je namenjen (time) Spasitelj Covecanstva od njegovog divljastva, Spasitelj Covecanstva cija prica je pratila sve narode; zato sto, ako narodi onih koji su bili pre njegovog slanja nisu pripremljeni da ga prime, onda ce najmanje biti pojedinci u tim narodima koji mogu biti spaseni njegovom pricom koju prenose. On je osoba koja njih povezuje sa Allahom i otvara vrata na nebesima, tako da, ko god hoce da slusa, moze da slusa velikom inspiracijom koja ga informise o istini da bi on snazno bio povezan sa njom, istinom koja je ucinila da se pojavimo ni iz cega, istinom, koju smo stvoreni da znamo. Ovo je zasto ce on okupirati sve Allahom a ne samim sobom, jer ako ih on okupira samim sobom ili dozvoli da budu okupirani njime bez upozoravanja njih, onda ne bi bilo razlike izmedju njega i bilo kog drugog tirana koji ugnjetava i koji hoce slavu i reputaciju.

Sada, mi mozemo da razumemo zasto covek Uruka mrmlja u njihovim kucama, i zasto Gilgames ne ostavlja sina sa svojim ocem, ni devicu sa svojim ljubavnikom, niti kcer ratnika, niti zenu plemica, jer su svi oni snazno privrzeni Allahu swt. Gilgames spasitelj je dosao i oslobodio one spasene, koji ce u odredjenom vremenu biti vrata velike inspiracije. I on ih je naucio kako da budu privrzeni Allahu i kako da vole Allaha i cuju Allaha u svemu. I ako pogledate Sumere, nacicete da su oni bili ozbiljni sto se tice ovih stvari.

“On je Gilgames, sto znaci ratnik prvog reda i covek koji ce biti seme novog drveta.”
Gilgames, lik koji je bio sveti Sumerima i Akadijancima – Vaviloncima – Asircima, i mnogim ljudima drevnog sveta, je opisan precizno u Epu o Gilgamesu kao (dve trecine bog i jedna trecina covek), sto znaci da svetlost njegovog entiteta preovladjuje nad tamom ili “Ja”, ali na kraju, on trazi tajnu konacnog spasenja od svoje tame. Cak i (samo) ime, Gilgames, ukazuje na njegovu misiju, jer je on ratnik prvog reda.

I u Epu:
On je ratnik koji je ubio demona Humbaba.
I on je ratnik koji je uvredio Ishtar (ovozemljski zivot).
I on je ratnik koji je skrhao sebe.
I on je takodje osoba, koja ce biti seme novog drveta ljudskog roda, koji je pobedonosno nad divljastvom.

“I niko ne zna tacno znacenje imena Gilgames, a neki Akadijanski tekstovi spominju da to znaci ratnik prvog reda, a postoji mogucnost da njegovo Sumersko ime znaci covek koji ce biti seme novog drveta, sto znaci covek koji ce stvoriti porodicu.” Taha Baqir, Ep o Gilgamesu.

Mozda najgore izvrtanje ovog Epa kojim je bio izlozen, je netacna personifikacija karaktera epa zbog konfuzije, na primer, personifikacija da su oni kraljevi cija imena su spomenuta u Sumerskoj Listi Kraljeva. Epski karakter Gilgamesa je personifikovan da je (on) Kralj Gilgames, iako su imena njihovih oceva razlicita, na primer. Ovo je ista situacija onoga ko cita epsku pricu Mahdija – koga je Poslanik Muhamed sawas. spomenuo u mnogim govorima – rekavsi da postoji kralj Abbasid drzave pre hiljadu godina, cije ime je bilo al-Mahdi, i on (onaj koji cita) veruje da onaj o kome se govori u epskoj prici Islamskog Mahdija je Abbasidski kralj. I ovo se nazalost dogodja cesto sa Gilgamesom, iako neki eksperti Sumerskih artefakta pominju da je to netacno, smatrati Gilgamesa iz epa da je to isti Gilgames iz istorije, samo na osnovu slicnosti imena. Charles Virolleaud kaze,
‘Stoga, postoje razlozi koji nam cine da verujemo da je u daleko drevnom vremenu postojao kralj imena Gilgames. I ovo ime je izlistano u Listi Kraljeva Uruka (nedavno otkrivenoj), ali to (ime) nije na vrhu liste (kao sto je bilo ocekivano), jer Gilgames iz istorije nije osnovao drzavu, vec, on je uklucen na listu kraljeva o kojima mi istorijski ne znamo nista osim njihovih imena… Kako god, Gilgames o kome je istorija napisala dve linije, nema nista sto privlaci nasu paznju, dok Gilgames ciji poetski ep je dosao do nas, ima.’ Legende Vavilona i Kanana, Charles Virolleaud.

Ep o Gilgamesu, koji su kraljevi Sumera, Akada a takodje i Vavilona i cak i Asirije, imali u svojim bibliotekama i cuvali i posedovali, kao i ljudi, kao da je to bila inkarnacija svete knjige, verujem da je vredno razmisljanja i pretrage, bilo da predstavlja pricu o osobi koja tek treba da dodje, koga su Sumeri ili Akadijanci, Vavilonci i Asirci cekali kao spasitelja.

Taha Baqir kaze, “I samo ime heroja Gilgamesa je pomereno u vecinu literatura drevnih naroda, i njegova dela su dodavana herojima drugih naroda, kao sto je Herkules, Aleksandar, Dhul Qarnejn i Odisej iz Odiseje.” Taha Baqir, Ep o Gilgamesu. On je takodje rekao, “Cudan je slucaj Gilgamesa koji je postao primer za heroje drugih naroda.”

I Charles Virolleaud kaze, “U starim vremenima, Egipcani su znali osobu o kojoj govorimo, jer je noz nadjen u dolini Nila u Gebel-el-arak-u; njegovo secivo je napravljeno od kremena a ne od metala, a njegova drska od slonovace. Na jednoj strani on ima sliku coveka koji se dize i koji drzi dva bika koji se dizu sa potpunim dostojanstvom, jednog na njegovoj desnoj a drugog na levoj (strani). I ovo je prizor koji vidimo na velikom broju Vavilonskih artefakta, i obicno on predstavlja Gilgamesa i njegovu borbu sa divljim zivotinjama.” Legende Vavilona i Kanana, Charles Virolleaud

Znaci, Gilgames nije samo pravedna osoba, i on nije samo kralj ili onaj koji ce jednog dana biti kralj. Vec, Gilgames je osoba koja je interes mnogih naroda i on je primer za heroje naroda, kao sto nam artefakti pokazuju. A cinjenica da je Gilgames osoba koja je interes mnogih naroda, je jedina stvar koja objasnjava postojanje verzija epa u razlicitim drzavama i cak na razlicitim jezicima od originalnog.

“A mozda najbolji dokaz za otkrivanje njegovog velikog uticaja na umove ljudi drevnih civilizacija, je sirok spektar njegovog sirenja po drevnom svetu. Kod ranih ljudi Iraka, on nije samo kruzio medju naseljenicima juznog i srednjeg Iraka, koji je deo znanog Sumera i Akada, vec se takodje ulio u severni deo, tj. Asiriju. Stoga, mnoge verzije toga (epa) su nadjene u prestonicama drevnog Iraka, tokom ere razvitka Vavilonske civilizacije u drevnoj Vavilonskoj eri (drugi milenium B.C.). Sto se tice Asirije, poslednje kompletno izdanje koje nam je stiglo, je pronadjeno u cuvenoj Biblioteci Ashurbanipal-a Asirskog kralja… Sto se tice centara drevne civilizacije, vec smo istakli da su neki istrazivaci pronasli mnoge verzije njegovih delova u dalikim regijama, kap sto su Anatolija, dom Hittite civilizacije. A neki od ovih tekstova su napisani na drevnom Vevilonskom jeziku, i takodje prevodi na Hittite i Hurrian jezicima. I nedavno je bilo uzbudljivo otkrice verzije nekih njegovih poglavlja u jednom od drevnih gradova Palestine, Megiddo-u, dobro poznatom u Tori. I ova mala verzija datira nazad u cetrnaesti vek B.C.” Taha Baqir, Ep o Gilgamesu.

Ovo je kako je epska prica opisala Gilgamesa na pocetku, i ona sumira sve o Gilgamesu u par linija, koje su kao uvod u karakter Gilgamesa i njegovu misiju, “To je bio covek kome su sve stvari bile poznate; to je bio kralj koji je znao drzave sveta. On je bio mudar, on je video misterije i znao tajne stvari, doneo nam je price o danima pre potopa. On je otisao na dug put, bio je isrpljen, istrosen radom, vracajuci se, on se odmarao, on je uklesao u kamen celu pricu.”

Jasno je da tekst opisuje onog sa znanjem (kome su sve stvari bile poznate… koj je znao drzave sveta… mudar… video je misterije i znao tajne stvari….), i kad god on dodje, on je ucitelj vaznog znanja i on ce ga uklesati tako da ostane medju ljudima (on je uklesao u kamen celu pricu). A ako pogledamo religiozni tekst o Mahdiju, nalazimo da je Imam Al-Sadiq a.s. govorio, “Znanje je dvadeset sedam slova, a Poslanici su doneli samo dva slova. I do danas, ljudi su znali samo ova dva slova. Pa kada se nas Qa’im (Onaj koji se dize) podigne, on donosi dvadeset pet slova i prenosi ih medju ljude, i dodaje na dva slova, znaci prenosi im dvadeset sedam slova.” Bihar al-Anwar zbirka 52, strana 336.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s