Govor Imam Ahmed Alhasana a.s 19.05.2015. u kome on govori o sistemu verovanja Sunni, Shia i Ansara (sledbenika) Imam AlMahdija a.s – Pravo verovanje koje je u skladu sa Kur’anom
U Ime Allaha Milostivog Samilosnog
Sve hvale su Allahu Gospodaru svetova
Neka Allah posalje svoje blagoslove na Muhameda i Porodicu Muhameda, Imame i Mahdije i posalje obilan mir
Neka je mir sa vama i milost Allaha i Njegovi blagoslovi
Pocecu zahvalnicom upravi nedeljnog okupljanja Akademije naprednih Religijskih i Jezickih studija.
Isto kao sto se zahvaljujem dobrom zboru i slusaocima.
I neka Allah bude milostiv sa onima koji slusaju receno i pomognu to i slede istinu koja se nalazi u tome, cak iako ona moze da se suprotstavi njihovim zeljama i onome na cemu su zatekli svoje oceve i pretke.
Nasa tema danas je stih Ikmal ul Din (Usavršavanje religije)
Najuzviseniji je rekao: “Zabranjuje vam se strv, i krv, i svinjsko meso, i ono što je žrtvovano u nečije drugo a ne u Allahovo ime, i što je udavljeno/ugušeno, fatalno bolesno ; i što je umrlo prilikom pada, i rogom ubijeno, ili od zveri načeto – osim ako ste ga žrtvovali – i što je na žrtvenicima žrtvovano nekome drugom do Allahu, i da se zaklinjete strelicama (gatanjem) – to je veliki greh. Danas sam vam veru vašu usavršio i blagodat Svoju prema vama upotpunio i zadovoljan sam da vam Islam bude vera. – A onome ko bude primoran zarobljavanjem i bez namere da učini greh, onda Allah prašta i samilostan je.“ [Sveti Kur’an Surat Al-Ma’ida (5):3]
Ono sto je “usavrseno” prema ovom stihu je religija; a religija je nacin zivota i sistem verovanja; a razgovor o ne-usavrsenosti bilo cega od ova dva se suprotstavlja ociglednom znacenju stiha, jer ne-usavrsavanje bilo cega od ova dva, u realnosti i u tezama bilo koje Islamske grupe, znaci da ta grupa nije dostigla istinu, zato sto se njihova situacija suprotstavlja jasnom, ociglednom konceptu u Kur’anu.
Salafi ili Wahabi i Sunniji generalno u proslosti i danas presudjuju bez teksta od nepogresivog (ma`sūm معصوم namesnika Allaha) u mnogim stvarima koje nalazimo u svakodnevnom zivotu, a sto zahteva obavezujuce jurisprudentalno (pravno) pravilo – a kao primer, Molitva(vreme i dugo) u gradovima blizu (Severnog i Juznog) Pola – i stoga njihova situacija izvodi zakljucak da religija nije kompletna; i zbog ovoga su oni primorani ka jurisprudenciji misljenja, zbog nedostatka (konacnog) teksta, isto kao sto se oni znacajno razlikuju medju sobom u verovanju: tako da Wahabije, na primer, veruju da Allah ima dva oka, dve ruke i prste u stvarnosti, a Ash’ari kao Al-Azhar (Univerzitet u Kairu, Egipat) ne veruju i to, vec veruju u ponistavanje Salafi-Wahabi sistema verovanja.
Sto se tice potomaka Muhameda a.s, “usavrsavanje religije” je prema njima postavljanje Allahovog namesnika, s obzirom da je on (Muhamed sawas) taj koje je preuzeo odgovornost da objasni istinski sistem verovanja i nacin zivota naredbom Allaha; stoga nikakava praznina ili protivrecje ne moze da se nadje izmedju ovog sistema verovanja i ociglednog znacenja stiha “usavrsavanje religije”.
Religija je onda usavrsena postavljanjem glasno govornika u ime Allaha posle Muhameda Allahovog poslanika sawas. i ovim je religija sistem verovanja i jurisprudencija koja je usavrsena. Tako da nema praznine koja moze da se nadje u ovakvoj religiji, koju bi pogresivi ucenjaci trebalo da isprave svojim misljenjima i pogledima kao sto je situacija u verovanju Sunnija, koja se suprotstavlja ociglednom znacenju stiha.
Sto se tice okultacije (skrivenosti) nepogresivog (Allahovog namesnika), mi kazemo: odsustvo nepogresivog oznacava proces njegovog nestanka kao rezultat nedostatka njegovih primaoca i njegovog Bozanski inspirisanog nacina zivota – kao sto on (zapravo) jeste, a kako toboznji koji cekaju pretpostavljaju i ocekuju da ce on biti – i time nema kontradikcije izmedju ovog sistema verovanja i ociglednog znacenja “usavrsavanje religije”.
Da, kontradikcija ociglednog znacenja stiha “usavrsavanje religije” je u domenu onih koji veruju da je nepogresivi (ma`sūm معصوم) nestao i ostavio jurisprudenciju tako da pogresivi ucenjaci treba da svojim misljenjima doprinesu i postave jurisprudenciju u religiji Allaha ili u tekucim desavanjima, onda neka oni uzmu mokru zemlju (idiom znacanje – neka ucine situaciju gorom) i predstave vernicima sistem verovanja u kome su duzni da slede pogresivog kao zamenika nepogresivog (ma`sūm).
Realnost je ta, da ne postoji nacin za uskladjivanjem ociglednog znacenja stiha “usavrsavanje religije”, osim onoga sto mi kazemo i u sta verujemo: da je usavrsavanje religije doslo postavljanjem Allahovih namesnika posle Allahovog poslanika sawas., onih koji oblikuju nacin zivota (lit. prave Shari’ah) i prenose (Shari’ah) od Allaha ka covecanstvu, i da je Imam u okultaciji usled odsustva primaoca, i da je doba pre pojave Prvog Mahdija spomenutog u Volji/Testamentu Allahovog polsanika sawas, doba (posebne) faze i da se ljudi u tom dobu nadaju Allahovoj naredbi a ne zasluzuju nagradu i oni samo dobijaju nagrade miloscu Allaha, neka je On hvaljen i Najuzviseniji.
Tako da stih uspostavlja ponistavanje svakog pristupa koji tvdi mogucnost doba u kome nema namesnika Allaha, kao sto je Sunni pristup ili Wahabi Salafi pristup, i to (stih) takodje ponistava svaki pristup koji predlaze 1) odsustvo nepogresivog (ma`sūm) a da Ummah nisu gresnici, i 2) da nema primaoca (da prime Hujja (dokaz)); tako da stih ponistava ovakve pristupe do srzi.
(Beleska prevodioca: Imam a.s kaze da ove grupe treba da vide odsustvo Hodze (Hujja/Dokaz Allaha) kao gresku Ummah-e (naroda) i da je razlog za nepovratak Hodze-e taj sto Ummah nije dovoljno pouzdana da ga primi)
S obzirom da je religija prema njima – prema njihovoj prakticnoj situaciji – Bozanski nekompletna, putem Bozanskog namesnika postavljenog od Allaha ili onoga koga je on sam postavio da komunicira sa covecanstvom, kao sto su (cetiri) predstavnika (Imam AlMahdija a.s); i da je pogresivi ucenjaci upotpunjuju dobrovoljno i upadanjem ovde ili onde, tako da sude uz pretpostavke izdavajuci presude – kako oni kazu- a to u realnosti nisu odluke Allaha.
Dakle, oni sami potvrdjuju da religija sa njima – prema njihovim analizama – ima nedostatke i nije kompletna, znaci da oni potvrdjuju odakle i ne znaju da se njihova teza u vezi sa verovanjem suprotstavlja znacenju stiha “usavrsavanje religije”.
Moramo da se okrenemo stvari od presudnog znacaja:
A to je da oba pristupa postavljaju nedostatke u Allahovoj areni i areni Allahovog namesnika tj. nepogresivog (ma`sūm), s obzirom da oba (pristupa) pretpostavljaju da je Allah ostavio religiju njima da oni presudjuju u svim zbivanjima a za koje im je potreban Shar’i-ja zakon.
Pa umesto da oni potvrde svoje sopstvene nedostatke – da odbijaju Allahovog nemesnika ili onog koji ga menja – oni pretpostavljaju da je Allah ostavio religiju pogresivim osobama i onima koji nisu postavljeni od strane nepogresivog, pa da svi oni mogu da presudjuju prema svom misljenju bez Shar’ia (Jurisprudentalnog) teksta. A to je u realnosti jasna kleveta nasuprot mudrosti Allaha do cinjenice da – kao sto je predhodno receno – je to u protivrecnosti sa izjavom Allaha, naka je On hvaljen, da je On usavrsio religiju.
Rezimiramo onda sa ovim sazetkom:
> Postoji pristup koji pretpostavlja da zemlja moze da bude bez Hodze (dokaza Allaha); taj primer su Sunni ili Salafi pristupi, koji su pristupi u suprotnosti sa ociglednim znacenjem Kur’anskog teksta na vise mesta na kojima je stih “usavrsavanja religije” objasnjen.
> Sto se tice drugog pristupa, a to je onaj koji potvrdjuje da doba ne moze biti bez Hodze (dokaza) dok tvrdi da Hodza moze da nestane dok postoji primalac koji nije postavljen, i bez spominjanja onoga koji ce delati u njegovo ime da bi dozvolio tom predstavniku da prenese pravu naredbu Allaha, a time ko god ukloni nedostatak u religiji je samopostavljeni ucenjak a ne da je postavljen od dokaza Allahovog (Hujjatullah), i protivrecnost ovim pristupom sa “usavrsavanjem religije” je jasna. Prema toj situaciji Allah nije upotpunio religiju, tako da je izbor, prema njima, na nepostavljenim i nesnabdevenim ucenjacima da sami isprave neodstatke u pravilima i njihovim uredbama, sto zapravo ne predstavlja vladavinu Allaha, i u stvarnosti ovaj pristup se ne razlikuje mnogo od predhodnog, i oba se suprotstavljaju stihu “upotpunjavanje religije”.
> Sto se tice treceg pristupa – a to je ono sto smo mi predstavili – sto jeste da doba nikada nije bez Hodze (dokaza) i netacno je da Hodza nestane dok ne postavi nekoga koji ce raditi u njegovo ime; i u ovoj situaciji njihovog nestanka a da nisu objavili koga postavljaju da ih zamenjuje u njihovo ime, Ummah (narod) kao cela su gresnici i zastranili su od istine i ne postoji niko ko moze da primi ispravan Bozanski nacin; i u ovoj situaciji dokaz (Hodza) je uspostavljen (nad Ummah-om) postavljanjem poslanika ili zamenika (oba od strane odsutnog Hodze), ali objavljivanje da su to oni ili kontakt sa ljudima nisu potrebni, zbog nedostatka primalaca.
U ovoh situaciji Ummah koja veruje u namesnika Allaha, je u dobu “O sledbenici Knjige, uistinu došao vam je poslanik Naš, u vremenu Poslanika, da vam objasni, da ne biste rekli: “Nije nam dolazio ni onaj koji donosi radosne vesti, ni onaj koji opominje!” Pa, došao vam je, eto, onaj koji donosi radosne vesti i koji opominje. – A Allah sve može.“ [Sveti Kur’an Surat Al-Ma’ida (5):19]
A situacija njenih clanova (Ummah-e) bi bila da se oni nadaju naredbi Allaha “Ima i drugih koji se nadaju naredbi Allaha, da li će ih On kazniti ili im oprostiti. – A Allah je Znalac, Zapovedan.” [Sveti Kur’an Surat At-Tawba (9):106], kao sto je situacija sa Ahnafima (Hanafi) pre slanja Poslanika Muhameda sawas, i kao (situacija sa) Shia pre slanja Prvog Mahdija spomenutog u Volji Poslanika Muhameda sawas.
U knjizi Ghaybah (Okultacija) od Al-Nu’mani-ja… od Shuaib sina Abu Hamza-e, on je rekao:
Usao sam kod Abu Abdullah-e a.s i rekao mu:
“Da li si ti kompanjon ove stvari (Imam AlMahdi)?” On je rekao “Ne”
Ja sam rekao “Onda tvoj sin?” On je rekao “Ne”
Ja sam rekao “Onda sin tvog sina?” On je rekao “Ne”
Ja sam rekao “Onda sin sina tvoja sina?” On je rekao “Ne”
Ja sam rekao “Ko onda?”
On je rekao, “Onaj koji ce napuniti ovo (zemlju) pravdom kao sto je puna prestupnistva i nepravde, u periodu Ummah-e koji dolazi, kao sto je Poslanik sawas. poslat u periodu Poslanika”
Zakljucak je:
> Ne postoji pristup koji udaljava arenu Allaha od nedostataka a da se povinuje stihu “upotpunjavanje religije” bez kontradiktornosti, osim pristupa koji smo mi predlozili a to je da nikada nije postojalo doba bez ociglednog Hodze (Allahovog dokaza protiv ljudi), koji je povezan sa Ummah-om (narodom) direktno
> ili preko posrednika, u slucaju da postoji nesto sto (ga) sprecava
> ili odstutni Hodza koji je nepovezan sa ljudima, i u ovoj situaciji je doba takvo da ne postoji primaoca (religije) i da su vernici gresnici i njihova situacija je da se oni nadaju naredbi Allaha.
والحمد لله رب العالمين
والسلام عليكم ورحمة الله وبركاته
السيد أحمد الحسن عليه السلام
30 رجب 1436 هـ . ق
الثلاثاء 19 مايو 2015 م ]
A sve hvale su Allahu Gospodaru svetova
I neka je mir sa vama i milost Allaha i Njegovi blagoslovi
Sayid Ahmed Alhasan (a.s)
30ti Rajab 1436 Hidzri – Utorak 19ti Maj 2015.
spasitelj 