Da li postoji trenutak kad su vrata pokajanja zatvorena

Da li postoji trenutak kad su vrata pokajanja zatvorena ili drugim recima kad se pokajanje vise ne prihvata?

 

 

U Ime Allaha Milostivog Samilosnog.
Sve hvale pripadaju samo Allahu Gospodaru svetova

 

Pokajanje je prihvaceno u svakoj situaciji osim, kad dodje Bozansko Cudo, koje je ocito tj. koje se ne moze negirati i koje ne ostavlja prostora za veru u nevidljivo da bi vera ljudi bila prihvacena od Allaha swt.

Onda On swt. zatvara vrata, i ne prihvata veru od ljudi niti prihvata njihovo pokajanje, jer uistinu onda je to fizicka vera prinude, kao kod onih kojima je stigla Kazna Allaha, neka je hvaljen On Uzviseni.
A Allah swt. ne pravi prinude i ljudi imaju dar izbora i slobodne volje, koji je veliki dar, kad bi ljudi samo znali. Oni njime mogu veoma visoko da se uzdignu ali i da veoma nisko padnu, u ambis Pakla.

Stoga, ne postoji vreme kad se vrata pokajanja zatvaraju za celu Kreaciju osim kad im dodju ocigledni znakovi i nepobitna Cuda koja obuhvate sve njih, a podrucije za veru u nevidljivo nestane potpuno.

Sto se tice silaska ovakvog Cuda odredjenoj grupi ljudi, onda pokajanje ne vazi za njih samo.
A sto se tice opstih znakova; oni mogu biti nepobitni u odnosu na neke ljude, a da ne budu takvi za ostale, u zavisnosti sta oni imaju od informacija i predznanja koje su dobili od Allaha swt. kao dokaz protiv njih.
Tako da je uslov za prihvatanje pokajanja ili za ne prihvatanje ostatak prostora koji cini da njihova vera bude vera u nevidljivo, jer to znaci Vera, i da vera bude za nevidljivo a ne za fizicki nepobitna cuda koja ne ostavljaju ni jednu oblast vere u ne vidjeno.

Allah swt. je rekao,
“Mi smo izaslanike Naše s jasnim dokazima slali i po njima knjige i terazije objavljivali, da bi ljudi pravedno postupali – a gvožđe smo stvorili, u kome je velika snaga i koje ljudima koristi – i da bi Allah ukazao na one koji pomažu veru Njegovu i poslanike Njegove kad Ga ne vide. Allah je, uistinu, Moćan i Silan.” (Sveti Kur’an Surat Al-Hadid (57):25)

Bas kao faraon, neka je Allahovo Prokletstvo na njemu, koji je smatrao sebe uzvisenim i bogom naroda ispod njega.
Dok mu je Mojsije a.s. govorio, on nije verovao, kada mu je pokazao ocigledna cuda Bozija, koja iako cuda, su i dalje zahtevala deo vere u nevidljivo, on i dalje nije verovao.
I kad je video da se more razdvojilo i da Mojsije a.s. i Harun (Aron) a.s. vode sinove Izrailove putem koji okruzuju dve vodene planine, on i dalje nije verovao.
Ali kad je sisao do puta i jurio Mojsija a.s. i kada je dodirnuo vodu svojim rukama i kad je video da nema spasa od davljenja i smrti, tada je imao sve dokaze da je Mojsije a.s Poslanik Allahov swt., a ne carobnjak kao sto je do tada govorio. I vise nije bilo mesta za iskrenu veru, veru u nevidljivo, nevidljivo za neverne oci. Jer je sve postalo jasno tada.

“A on (faraon), kad se poče daviti, uzviknu: “Ja verujem da nema boga osim Onoga u kojeg veruju sinovi Israilovi i ja se pokoravam!” “Zar sada, a pre si neposlušan bio i razdor sejao?! Danas ćemo izbaviti samo telo tvoje da bi bio poučan primer onima posle tebe” – ali mnogi ljudi su ravnodušni prema Našim poukama.” (Surat Yunus (10):92) 

Tada vise nije bilo mesta iskrenom pokajanju, jer iskreno nije moglo biti, faraon je svim svojim culima shvatio i spoznao istinu, i nije bilo vise mesta veri, vec je postalo ocito.

“Imam Dzafar Al-Sadiq a.s. je rekao
‘Jednom je rabin dosao kod Imam Ali ibn abu Taliba a.s. i pitao, ‘O Amir Al-Mu’minin, da li si video svog Gospodara kad ga obozavas?’ Imam Ali a.s. je odgovorio, “Tesko tebi! Ne bih obozavao Gospodara koga ne mogu da vidim.” Rabin je onda pitao, ‘Kako si Ga video?’ Imam Ali a.s. je rekao, “Tesko tebi! Oci ne mogu videti Njega kao svedoci svog vida, ali srca Ga vide realnoscu i istinom Vere.” Usool al-Kafi, Knjiga Tawheed, Glava Odbijanje vidjenja Allaha, Hadis 6

“Ya’qub ibn Ishaq je pisao Imam abu Muhammad Al-Askari-ju (Hassan Al-Askari) a.s. i pitao:
Kako moze obozavalac da obozava svog Gospoda, Koga ne vidi?
Imam a.s. je odgovorio. “O abu Yusuf, moj Gospod, moj Gospodar, i moj Dobrotvor i Dobrotvor mojih predaka, je daleko uzvisen i iznad pogleda.”
Ya’qub ibn Ishaq je pitao, “Da li je Allahov Poslanik sawas. video svog Gospoda?”
Imam a.s. mu je odgovorio, “Allah, Sveti, Uzviseni, je pokazao svom Poslaniku, u njegovom srcu, Svetlost Svoje Velicine koliko je On hteo.” Al-Kafi glava 9, hadis 1

”Abu Hashim Al-Ja’fari je rekao, “Pitao sam Imama abul Hassan Al-Rida-u a.s. da li Allah moze biti opisan recima.” Imam a.s. je rekao, ”Zar ne citas Kur’an?” Odgovorio sam, “Da citam Kur’an.” On je onda rekao, “Zar nisi procitao reci Allaha Najuzvisnijeg, “Pogledi do Njega ne mogu doprijeti, a On do pogleda dopire.” (Surat Al-An’Am (6):103)
Odgorovio sam, “Jesam , procitao sam.” Imam a.s. je rekao, “Da li znas sta znaci pogledi?” Odgovorio sam, “Da, znam.” Imam a.s. je rekao, “Sta je to?” Odogovorio sam, “To znaci videti ocima.” Onda je Imam rekao, “Pogled srca je vise sveobuhvatniji u znanju nego svedocenje ocima. To ne moze da obuhvati Njega a On obuhvata sve stvari.” Al-Kafi glava 9, hadis 10

“Hisham ibn Al-Hakam je rekao. “Stvari se mogu spoznati na dva nacina:
(1) Culima i (2) srcem, intelektom. Spoznaje culima su tri vrste: (1) Spoznaja u vidu prodiranja, (2) Spozaja u formi dodira, i (3) Spoznaja bez prodiranja ili dodira. Spoznaja kroz zvukove, mirise i ukuse se formira kroz prodiranje. Spoznaja preko dodira dolazi od saznanja o oblicima kao sto su pravougaoni ili trougaoni itd., a takodje mekanost, tvrdoca, toplota i hladnoca. Spoznaja bez dodira ili prodiranja je ona koja se stice vidom koji je u mogucnosti da spozna stvari bez dodira ili prodiranja, direktno ili indirektno. Spoznaji preko vida je potrebna putanja i medijum. Njena putanja je vazduh a medijum svetlost. Ako je putanja kontinualna izmedju posmatraca i objekta i medijuma onda vidjenje se ogleda kroz boje i oblike. Ako svelost padne na nesto bez putanje, vratice se reflektujuci sta se nalazi iza posmatranog, kao kad posmatrac gleda u ogledalo. Svetlost ne prodire u ogledalo, jer ne nalazi putanju. Onda se vraca reflekrujuci sta se nalazi iza posmatranog. Slicno je kao gledanje u cistu vodu vracajuci svetlost koja reflektuje sta je iza. Ovo se desava zato sto nema putanje za prodiranje svetlosti.
Intelekt dominira nad vazduhom. On spoznaje sve sto je u vazuhu i formira svoj Wahm (intuitivni oblik spoznaje). Ako srce ne nadje nista sto je u vazduhu vraca se i reflektuje sta je u vazduhu. Razumna osoba ne treba da forsira svoje srce nasuprot onoga sto nije u vazduhu o pitanju Jedinstva Allaha Velicantvenog, Uzvisenog, u suprotnom, formirace svoj Wahm onoga sto se nalazi u vazduhu, kao sto je receno u sveodecenju ocima. Allah Velicanstveni je daleko iznad slicnosti sa kreacijom.” Al-Kafi glava 9, hadis 12