Gilgames deo 10

Deseto Sidriste: 

Sumer i Neprikosnovenost Allaha

Sto se tice vlasti, Dr. Kramer kaze,
“Vlast, Prvi Dvodomni Kongres: Covekov drustveni i spritualni razvoj je cesto spor, zaobilazan i tesko mu je uci u trag. Odraslo drvo moze da bude odvojeno od originalnog semena hiljadama kilometara ili godina. Uzmimo, na primer, nacin zivota znan kao demokratija i njene fundamentalne institucije, politicke skupove.

Na povrsini to izgleda da je prakticno monopol nase Zapadne civilizacije, izdanak poslednjih vekova. Ko bi mogao da zamisli da su postojali politicki kongresi pre hiljada i hiljada godina, i u delovima sveta retko vezivanih za demokratske institucije? Ali strpljivi arheolog kopa duboko i siroko, i nikad ne zna na sta ce naici. Kao rezultat truda “kopanje i lopatanje” brigade, mi sada mozemo da citamo zapis politickih skupova koji su se dogodili pre pet hiljada godina na – od svih mesta – Bliskom Istoku.

Prvi politicki “kongres” u zabelezenoj ljudskoj istoriji se sastao na svecanoj sednici oko 3000.te B.C. Sastojao se, za razliku od naseg kongresa, od dve ‘kuce’: ‘senat’, ili skup staraca; i ‘donja kuca’, ili skup mladih oruzano sposobnih gradjana. To je bio ‘ratni kongres’. sazvan da zauzme stav o vaznom pitanju rata ili mira; trebalo je da izabere izmedju, sto bi mi nazvali kao ‘mir po bilo koju cenu’, i rata i nezavisnosti. Senat, sa svojim konzervativnim starcima, je izjavio mir po svaku cenu, ali je na tu odluku stavljen ‘veto’ od kralja, koji je onda izneo slucaj pred ‘donjom kucom’. Ovo telo se izjasnilo za rat i slobodu, i kralj je odobrio. U kom delu sveta se prvi ‘kongres’ znan coveku, susreo? Ne, tako kako pretpostavljate, negde na zapadu, na kontinentu Evrope (politicki skupovi u ‘demokratskoj’ Grckoj i Rimskoj republici su dosli mnogo kasnije). Nas prastari kongres se susreo, iznenadjujuce dovoljno, u delu Azije, sada generalno naznacenom kao Bliski Istok, tradicijalno dom tirana i despota, deo sveta gde su politicki skupovi prakticno nepoznanica. To je bilo u zemlji, znanoj u drevnim vremenima, kao Sumer, smesten severno od Persijskog zaliva, izmedju Tigris i Eufrat reka, gde je sazvan najstariji znani politicki skup. A kada je taj ‘kongres’ zasedao? U trecem milenijumu B.C. U tim danina, ova Blisko Istocna zemlja Sumer (sto grubo odgovara donjoj polovini modernog Iraka) je bila naseljena ljudima koji su razvili sto je verovatno bila najvisa civilizacija u tada poznatom svetu.’ Istorija pocinje u Sumeru, Dr. Samuel Kramer

Odnos Sumerijanaca sa Neprikosnovenoscu/Suverenitetom Allaha je stvar koju nije mogao da prepozna Kramer kao i vecina drugih arheologa, zato sto oni, ili ne veruju u Neprikosnovenost Allaha ili su ateisti koji misle da su religiju izmislili Sumerijanci i da su Tora i Kur’an samo rezultat reprodukcijskog procesa Sumerskih prica koje su izmisljene – kako oni veruju – kao prica o Potopu. To je razlog zasto, kada su otkrili da je Sumerski kralj predstavio temu rata pred dva veca, oni sudili i zakljucili da je ono sto su Sumerijanci praktikovali bila demokratija slicna Zapadnoj demokratiji danasnjice. Ipak, ono sta su Sumerijanci praktikovali nije bila Zapadna demokratija i njihova praksa nije imala bas nista zajednicko sa njom, jer postoje mnogi Sumerski tekstovi koji potvrdjuju da je vladar dobio svoj autoritet Bozanskim postavljanjem. Sumerski vladajuci sistem je sistem koji su oni nasledili od Noja a.s. i Poslanika, isto kao sto su nasledili Bozansku religiju. I oni su izoblicili Bozanski vladajuci sistem isto kao sto su izoblicili Bozansku religiju. Znaci, Sumerski vladajuci sistem nije bio ni diktatura niti demokratija u Zapadnjackom smislu demokratije koja je danas poznata. U Sumerskom vladajucem sistemu, postojao je kralj postavljen od bogova. I u Bozanskom vladajucem sistemu, postoji kralj ili vladar postavljen od Allaha, a misija ovog vladara je da ispuni zelju Allaha i primeni Zakon Allaha, i da bude pravican prema onima koji dobijaju nepravdu. Postoji svrha iza postavljanja Bozanskog vladara, cija vladavina nije od njega. To je razlog zasto Bozanski vladajuci sistem moze da bude postignut cak i da je pod nadzorom vladara odredjenog od Allaha kroz postavljanje, a njegov nadzor postavljanja i njegovo posredovanje je u cilju da ispravi kada postoji kretanje u pravcu greske. I nije neophodno da on vlada da bi cilj postavljanja bio ispunjen. I mi nalazimo ovo ili nesto slicno tome u Sumerskom primeru koji je spomenuo Dr. Samuel Kramer, jer je postojala borba izmedju Uruk-a i Kish-a zbog autoriteta i tvrdnje o Bozanskom postavljanju, i vladar Uruk-a je zahtevao misljenje ljudi da li izabere rat ili mir, ali to nije bilo misljenje koje je on bio obavezan da sledi, kao sto je jasno iz pomenutog,

‘Politicka situacija koja je dovela do sazivanja najstarijeg ‘kongresa’ zabelezenog u istoriji, moze biti opisana ovako: Kao Grcka u mnogo kasnijim danima, Sumer, u trecem milenijumu B.C., se sastojao od broja gradova-drzava koji su se nadmetali za neprikosnovenost u zemlji, kao celini. Jedan od najvaznijih medju njima je bio Kish, koji, prema Sumerskom legendarnom znanju, je primio “kraljevstvo” sa nebesa, odmah posle “Potopa”. Ali tokom vremena, drugi grad-drzava, Erech, koji je lezao daleko na jugu od Kisha, je nastavljao da dobija moc i uticaj, sve dok nije ozbiljno zapretio neprikosnovenosti Kisha u Sumeru. Kralj Kisha je najzad shvatio opanost i zapretio Erech-u ratom ako oni ne priznaju njega kao vrhovnog gospodara. To je bio prelomni trenutak kada su se sazvala Erech-ova dva skupa – staraca i mladih oruzano sposobnih muskaraca – sa ciljem da odluce koji pravac da se sledi, da li da se potcine Kish-u i uzivaju miru, ili da uzmu oruzje i bore se za nezavisnost.’ Istorija pocinje u Sumeru, Dr. Samuel Kramer.

I istina je da su neki kraljevi Sumera bili samo kraljevi koji su tvrdili da su Bozanski postavljeni, ali ono sto se nas tice je da su Sumerijanci generalno verovali u Bozansko postavljanje. I ova stvar je potvrdjena onim sto cesto vidimo na glinenim pocama; da su kraljevi bili od loze bogova i da su ih bogovi postavili. Postoji prica prenesena u Kur’anu koja pokazuje konflikt koji se dogodio u Sumeru i Mesopotamiji izmedju onoga koji je tvrdio neprikosnovenost/suverenitet i Abrahama a.s., Voljenog od Allaha, kralja postavljenog od Allaha,

“Zar nisi čuo za onoga koji se sa Ibrahimom o njegovu Gospodaru prepirao, onda kada mu je Allah carstvo dao? Kad Ibrahim reče: “Gospodar moj je Onaj koji život i smrt daje” – on odgovori: “Ja dajem život i smrt!” – “Allah čini da Sunce izlazi sa istoka” – reče Ibrahim – “pa učini ti da grane sa zapada!” I nevernik se zbuni. – A Allah silnicima neće ukazati na Pravi put.” (Surat al-Baqarah (2):258).

Generalno, moze da se pogleda u Sumerske, Akadske i Vavilonske tekstove, da se vidi da je ova stvar jasna u mnogim pasusima, i da je suverenitet bio slucaj Bozanskog postavljanja prema njihovom verovanju, sto znaci (isto) kao sto postoji u ispravnoj ideologiji Bozanske religije, u Tori, Jevandjelju i Kur’anu. I ovo jasno pokazuje da su Sumerijanci nasledili staru Bozansku religiju i da su bili posveceni njenim ucenjima, najvaznije Bozanskim Zakonima i njihovom izvrsitelju. Ali kako je vreme prolazilo, stvar koja se uvek desavala desila se i njima, a to je izoblicavanje Bozanske religije, i prisvajanje Bozanske Suverenosti/Neprikosnovenosti, i opresija nad kraljem postavljenim od Allaha, kao sto je (bila) situacija sa Abrahamom a.s. koji je konacno morao da napusti zemlju svojih oceva dok Allah nije hteo da se njegova deca kasnije vrate, a to je bio povratak njegovog sina Ali Bin Abi Taliba a.s. u zemlju Sumera i Akada ili Semeru ili Shinar ili Mesopotamiju (Irak).

Ovo je tekst koji prenosi Dr. Kramer o Sumerskim plocama i on razjasnjava da su Sumerijanci verovali u Bozansku religiju i Bozansko postavljanje kralja ili vladara,

“O Sumer, velika zemljo od zemalja univerzuma,
Prepuna postojane svetlosti, koja dozira od izlaska sunca do zalaska Bozanske zakone za sve ljude,
Tvoji Sveti Bozanski zakoni su uzviseni zakoni, nedodirljivi,
Tvoje srce je duboko, nedokcivo,
Pravo ucenje koje donosis …. kao nebesa su nedodirljivi,
Kralj koga ti rodis je ukrasen vecnom krunom,
Gosdodar koga ti rodis stavi uvek krunu na glavu,
Tvoj Gospod je postovan Gospod; sa An, kraljem, on sebi nebeskom podijumu,
Tvoj kralj je velika planina”Istorija pocinje u Sumeru, Dr. Samuel Kramer.

Gilgames deo 9

Deveto Sidriste:

Put Gilgamesa ka svom dedi Noju a.s.

Onda je poceo put Gilgamesa ka svom dedi Noju (Utnapishtim) u kome je trazio besmrtnost, besmrtnost duse a ne tela; od pocetka, Gilgames je znao da nema besmrtnosti tela, jer je on rekao,

“Samo bogovi zive vecno sa slavnom Shamash, ali za nas ljude, nasi dani su odbrojani, nase okupacije su dah i vetar.” Ep o Gilgamesu

A njegov deda Noj (a.s.) je mrtav vec dugo vremena i on je to dobro znao, znaci to je bio put u drugi svet. I na ovom putu, Gilgames je skrhao sebe i postigao besmrtnost za koju je putovao, trazeci je. I on je postigao ono sto je zeleo, jer na samom putu, cak pre nego sto je stigao do svog dede Noja (Utnapishtim),
“Pusticu da moja kosa raste za tebe, lutacu divljinom u kozi lava.” Ep o Gilgamesu

I Gilgames ulazi u svet istine i vidi stvari kakve zaista jesu, na svom putu ka njegovom dedi Utnapishtim-u (Noju a.s.),

“Po duzini Gilgames dolazi u Mashu, 
Velike planine o kojima je cuo mnoge stvari, 
Koje cuvaju izlazak i zalazak sunca. 
Ciji vrhovi blizanci su visoki kao zid Raja,
A njene kotline dolaze do donjeg sveta.
Na njenim vratima Skorpioni cuvaju strazu, polu covek polu zmaj; 
Njihova slava je zastrasujuca, njihov pogled udara coveka smrcu, 
Njihov svetleci oreol ciste planine koje cuvaju izlazak sunca.
Kad ih je Gilgames ugledao on je zastitio svoje oci za duzinu momenta samo; 
Onda je skupio hrabrost i prisao. 
Kada su ga ugledali tako neuzasnutog, 

Covek-Skorpion rece svom prijatelju, 
‘Ovaj koji nam sada dolazi je mesa bogova’ 
Prijatelj Coveka-Skorpiona odgovori,
‘Dve trecine bog ali je jedna trecina covek.’ 
Onda on pozva coveka Gilgamesa, on pozva dete bozije: 
‘Zasto si prevalio tako velik put; jer putovao si tako daleko, 
Prelazeci opasne vode; reci mi razlog tvog dolaska?’ 

GIlgames odgovori, 
“Putovao sam dovde u potrazi za Utnapishtim-om (Nojem a.s.) mojim ocem; 
Jer ljudi kazu da je on usao u skup bogova, 
I da je nasao vecni zivot: 
Imam zelju da ga upitam, o zivima i mrtvima.”

Covek-Skorpion otvori svoja usta i rece, govoreci Gilgamesu, 
‘Nijedan covek, rodjen od zene, nije uradio to sto ti pitas, 
Nijedan covek smrtnik nije otisao u planinu, cija duzina je dvanaest liga tame; 
U njoj nema svetlosti, vec je srce tlaceno tamom. 
Od izlaska do zalaska sunca, nema svetla.’ 

Gilgames rece, 
“Iako bi trebalo da odem sa tugom i bolom, 
Sa uzdahom i plakanjem, opet moram da nastavim.”

A Covek-Skorpion rece, 
‘Idi Gilgames, dozvoljavam ti da prodjes kroz planinu Mashu, 
I kroz njene velike vence; 
Neka te tvoje noge bezbedno kuci odvedu. 
Kapija planine je otvorena.’” Ep o Gilgamesu

Put Gilgamesa se nastavlja i on prolazi pored vinadzije, kao da je ona simbol ljudske intoksikacije ljubavlju ka ovozemljskom zivotu i “Ja”, pa ga vinadzija pozove ka ovozemljskom zivotu i ka brizi za sebe i napustanju tog umarajuceg puta potrage za besmrtnoscu,

“Ona odgovori,
“Gilgames gde zuris?
Nikad neces naci taj zivot koji trazis.
Kad bogovi stvorise coveka oni mu dodelise smrt,
A zivot zadrzase za sebe.
A ti Gilgames,
Napuni trbuh svoj dobrim stvarima;
Dan i noc, noc i dan,
Igraj i zeni se, gosti se i raduj.
Neka tvoja odeca bude sveza, kupaj se u vodi,
Neguj malo dete koje drzi tvoju ruku,
I ucini zenu svoju srecnom u svom narucju;
Jer to takodje je sudbina coveka.’

Ali Gilgames rece Siduri, mladoj zenu,
“Mlada zeno,
Reci mi sada,
Koji je put do Utnapishtim-a, sina Ubara-Tutu?
Koji pravci su tamo za prolaz, daj mi, O, daj mi uputstva.
Preci cu okean ako je moguce;
Ako nije, lutacu jos dalje u divljinu.’ Ep o GIlgamesu

To je kao da su poslednje reci Gilgamesa u smislu citirane od Mojsija a.s., a Mojsije a.s. kaze, “momku svome: “Sve ću ići dok ne stignem do mesta gde se sastaju dva mora, ili ću dugo, dugo ići!” Surat al-Kahf (18):60.

I Put Gilgamesa se nastavi dok ne stize do svog dede Utnapishtim (Noja a.s.) i njegov deda mu rece pricu o potopu, i Gilgames nauci tajnu zivota od svog dede,

“Utnapishtim rece,
“Nema stalnosti.
Da li mi gradimo kucu da zauvek stoji,
Da li ugovor pravimo da stoji za sva vremena?
Da li braca nasledstvo dele da zadrze zauvek,
Da li poplave reka traju?
To je samo Nymph-a vilinog konjica koja siri svoju larvu trazecu sunce u svom sjaju.
Od starih dana nema stalnosti.
Spavaci i mrtvi, kol’ko slicni su oni,
Kao naslikana smrt.
Sta je izmedju gospodara i sluge, kad obojica ispunise svoju sudbinu?” Ep o Gilgamesu

Sumerski epovi, price i poeme dokazuju da tamo gde su Sumeri bili, prica Bozanske Religije je postojala i kompletna sa svim detaljima, karakterima i simbolima, i pre postojanja Judeizma, Hriscanstva i Islama. I na Sumerskim glinenim plocama, mi nalazimo Istinskog Jednog Boga Koji dominira svime, i nalazimo na njima ideologije i etiku i sveta verovanja i obozavanje i njene metode, i nacin pobede nad Satanom (l.a.) i ovozemaljskim zivotom i (nad) “Ja” i (nad) ljubavi prema sebi. Znaci, Sumeri su imali celokupnu religiju, od A do S. Pa odakle su je dobili? Odakle su dobili taj sofisticirani sistem koji se iznenada pojavio kao kompletan u istoriji Mesopotamije?

Istina koju vidi svaka racionalna osoba je jasna kao sunce; postoji kulturalni i drustveni skok, koji nam je pokazala Sumerska kultura i civilizacija. Pa ako neko hoce da porice to, nakon svega sto je receno, to je njegova stvar. Bilo kako, rasprave i teorije su stvorene da objasne ovaj kultiroloski skok. A da je stvar drugacija, ne bi se doslo do tacke predlaganja teorija da su vanzemaljci dosli iz svemira. A ja uveliko mislim o onome ko prihvata da je razlog iza progresa covecanstva dolazak vanzemaljaca u njihovim svemirskim brodovima i koristeci univerzalne moci, za koje ne vidimo tragove na zemlji, da bi opravdali taj kulturoloski skok a opet, ne prihvata da je dusa Adama udahnuta u telo i time evoluirala i postala sofisticiranija medju kreacijom sa pogleda organizacije i mogucnosti da razmislja i da spoznaje.

Gilgames deo 8

Osmo Sidriste:

Postoje oni Koji su Pali ili Posrnuli na Putu Besmrtnosti

Razjasnio sam da put Gilgamesa govori o duhovnoj besmrtnosti i vecnom zivotu na Onom svetu, a ne o fizickoj besmrtnosti, jer ako oni bez pameti znaju da fizicki zivot ima kraj, kako onda Gilgames da ne zna, on koji je opisan u Epu kao mudar i znalac o istini stvari?

S obzirom da besmrtnost i smrt spomenuti u prici znace bezmrtnost i smrt duse, smrt Enkidua je slicna, i Enkidu nije mogao da zavrsi put besmrtnosti bez pada ili posrnuca na putu i izvrsenja zabranjenih dela i cinjenja nasuprot naredbi koje mu je Gilgames dao, pa je rezultat bio da je on pao u kandze donjeg sveta, a Gilgames je pokusao da ga spase od ovoga i da mu pomogne da ustane posle posrnuca,

“Enkidu se spusta u donji svet,
Ali on nije privrzen recima svog gospodara,
I on obuce cistu odecu,
Napadnut od strane onih na vlasti kao da su neprijatelji,
I on ocisti svoje telo uljem cickovim,
Pa ga oni okruzise zbog mirisa njegovog,
I on baci stap za bacanje u donji svet,
Pa on bese zagledan od onih pogodjenih time,
I on ponese stap u svojoj ruci,
Pa duhovi mrtvih zadrhtase oko njega,
I on obuce svoje sandale na svoja stopala,
I on izgovori glas u donjem svetu,
I on poljubi zenu koju volase,
I on udari zenu koju ne volase,
I on poljubi sina koga volase,
I on udari sina koga ne volase
Pa ga povik donjeg sveta silom scepa.
…….
…….
‘… u borbi, mesto muzevnosti, on nije pao, donji svet ga je zgrabio.’ Istorija pocinje u Sumeru, Samuel Noah Kramer

Enkidu se nije obazirao na instrukcije svog gospodara, vec je pocinio iste stvari o kojima ga je Gilgames upozorio (da ne ucini). I on je bio scepan od donjeg sveta i nije bio u stanju da se uspenje ponovo na zemlju.

‘Prica o smrti Enkidua i njegovoj sahrani je po svoj verovatnoci Vavilonskog vise nego Sumerskog porekla. Prema Sumerskoj poemi ‘GIlgames, Enkidu i Donji Svet’. Enkidu nije uopste umro u uobicajenom smislu sveta, vec je bio scepan i zadrzan od (strane) donjeg sveta, demona koji lici na zmaja zaduzenog za donji svet, nakon sto je svesno prekrsio tabue donjeg sveta. Incident smrti Enkidua je smisljen od (strane) Vavilosnkih autora “Epa o Gilgamesu” sa ciljem da dramaticno motivise Gilgamesovu potragu za besmrtnoscu, koja je vrhunac poeme.

… Ni u kom slucaju, ipak, nisu Vavilonske poete robovski kopirali Sumerski materijal. Oni su modifikovali njegovu sadrzinu i oblikovali njegovu formu, u skladu sa svojim sopstvenim temperamentom i tekovinom, tako da samo golo jezgro Sumerskog originala ostaje prepoznatiljivo.” Samuel Kramer, Istorija pocinje u Sumeru

Gilgames deo 7

Sedmo Sidriste: 

Gilgames i Jusuf a.s.

Na svom prvom putu, Gimgames je ostvario pobedu i ubio satana Humbaba i vratio se u Uruk i stavio svoju krunu za drugu borbu da pocne, onu protiv ovozemaljskog zivota (boginje Ishtar tj. Inanna):

“Kada Gilgames stavi krunu svoju, slavna Ishtar podize svoje oci, i videvsi lepotu Gilgamesa. Ona rece, 
“Dodji mi O Gilgames, i budi moj mladozenja, 
Podaj mi seme tvoje da uzivam sa tim,
Budi moj muz a ja cu biti tvoja zena,
Pripremicu za tebe kociju lazurnog kamena i zlata, 
Sa tockovima od zlata i rogovima od bronze;
I imaces mocne demone oluje umesto mazgi za vucu. 
Kada udjes u nasu kucu mirisa cedar drveta,
Prag i terasa ce ljubiti tvoja stopala,
Kraljevi, vladeri i princevi ce se tebi pokloniti…”

Gilgames otvori usta i odgovori mocnoj Ishtar,… 
Koje cu imati dobro ozenivsi te? 
Ti! 
Ti si kao velika furuna cija se vatra gasi kad je hladno,
Staznja vrata koja ne zadrzavaju ni dreku ni vetar ni oluju, 
Dvorac koji unistava garnizon, 
Slon koji zbacuje sedlo,
Kao smola koja prozdire bakljonosu, kao mehur za plivanje koji puca pod plivacem,
Kao vapnenac koji ne ucvrscuje gradske zidine,
Kao kamen koji dovodi i privlaci neprijatelja,
Kao sandala koja tisti stopalo svog vlasnika,
Koga od tvojih ljubavnika si vecno volela?
Koji od tvojih pastira te je zauvek zadovoljio?

Kada Ishtar cu ovo ona upade u gorku zestinu, 
Ona ode visoko na nebo.
Njene suze padose pred njenim ocem Anu, i Antum njenom majkom.
Ona rece, ‘Moj oce, Gilgames je isuo uvrede na me,
Rece mi o mom gnusnom ponasanju,
Mojim gadnim i odurna delima.’
Anu otvori usta i rece slavnoj Ishtar,
‘Ti si ona koja je provocirala Gilgamesa, a on te ponizio,
I nabrojao tvoje gnusno ponasanje, tvoja gadna i odurna dela.’

Ishtar otvori svoja usta i rece Anu,
‘O moj oce, stvori za mene nebeskog bika da unistis Gilgamesa.
Ako mi ne stvoris nebeskog bika, ja cu razbiti vrata donjeg sveta,
I otvoricu ih siroko i ucinicu da mrtvi jedu zive,
I broj mrtvih ce biti veci nego zivih broj.’

Anu otvori svoja usta i odgovori slavnoj Ishar,
‘Ako ucinim sta zelis, bice sedam godina bez kise i nikakvih useva,
Da li si dovoljno sakupila useva za ljude?
Da li si dovoljno sakupila trave za stoku?’

Ishtar otvori svoja usta i odgovori Anu, svom ocu rekavsi,
‘Sacuvala sam zrna za ljude i travu za stoku,
Pa ako sedam godina bez kise dodje, sacuvala sam mnogo useva i trave, dovoljno za ljude i zivotinje.’ Ep o Gilgamesu

I u Kur’anu, “I htede da ga zavede ona u čijoj je on kući bio. Ona zatvori (sva) vrata i reče: “Dođi ti!” Reče: ” “Sačuvaj Bože! Uistinu, on je gospodar moj, koji mi učini dobrim moj boravak. Uistinu, neće uspeti prestupnici.” Surat Yusuf (12):23
“47 Jusuf rece, “”Sejaćete sedam godina uzastopno” – reče – “pa ono što požanjete u klasu ostavite, osim ono malo što ćete jesti”
48 Onda će posle toga doći sedam teških koje će pojesti ono što ste za njih pripremili, ostaće jedino ono malo što ćete za setvu sačuvati.
49 Zatim će, posle toga, doći godina u kojoj će ljudima kiše u obilju biti i u kojoj će cediti.” Surat Yusuf (12):47-49.

Gilgames deo 6

Sesto Sidriste:

Gilgames, religiozna figura

Ep o Gilgamesu je prepun simbola, u njemu su simbolicne vizije i on objasnjava znacenje nekih od (tih) simbola, i tu su simbolicne reci i dogodjaji. Na primer, u srcu borbe izmedju Gilgamesa i Enkidua nalazimo da se sve iznenada smiruje i Enkidu direktno ustaje i sa punim postovanjem kaze Gimgamesu,

“Nema drugog kao ti na svetu. Ninsun, koja je jaka kao dvilji bik u stali, ona je majka koja te je rodila, a sada si porastao iznad svih ljudi, i Enlil ti je dao kraljevstvo, jer tvoja snaga prevazilazi snagu ljudi.” Ep o Gilgamesu, Taha Baqir.

A pitanje ovde je, ako je Enkidu znao ovo od pocetka, zasto se borio sa njim?!

Znaci, nije razumno da ono sto se misli pod borbom bude fizicka borba izmedju Gilgamesa i Enkidua. Da, moguce je reci da je ideoloska borba navela Enkidua da konacno prizna da je Gilgames sin Ninsun i Sin Enlil koji mu je dao kraljevstvo. I nakon borbe, cinjenica da je Enkidu rekao ove reci, jasno pokazuje da on osvecuje Ninsun i Enlil, ali nije priznavao da je Gilgames od njihove loze. A sada, on priznaje, “Nema drugog kao ti na svetu. Ninsun, koja je jaka kao dvilji bik u stali, ona je majka koja te je rodila, a sada si porastao iznad svih ljudi, i Enlil ti je dao kraljevstvo, jer tvoja snaga prevazilazi snagu ljudi.”

Ovo je razlog zasto treba da uzmemo u obzir simbolizam u tekstu i da ne smatramo da je to eksplicitni i bukvalni tekst. Zapravo, ovo je priblizno sustini religioznog telsta generalno, zato sto je on iz drugih svetova i sadrzi mudrost, i ponekad cilj ovih tekstova je da dostave potuku ljudima, a moguce da bi ova poruka trebalo cesto da bude zasticena od prevaranata, koristeci simbole koje samo ljudi teksta znaju. I vizije, na primer, su nesumnjivo religiozni tekst, a ko medju nama sumnja da su oni cesto simbolicni?

Prvi put Gilgamesa, da ubije satanu Humbaba-u i otkloni nepravdu i ugnjetavanje i zlo sa zemlje:

“Gilgames je rekao svom slugi Enkiduu, “Zbog zla koje je na zemlji, ici cemo u sumu i unistiti zlo; jer u sumi zivi Humbaba, cije ime je “Ogromnost” svirepi gigant.” I pre nego sto Gilgames ugleda satanu, on vidi mnogo vizija koje mu govore da je prva misija uspesna, “Gilgames je rekao, “Sanjao sam opet. Stajali smo u dubokoj klisuri planine, i u poredjenju sa njom nas dvojica smo bili kao najmanje mocvarne buve; i odjednom je planina pala, udarila me i prikljestila moje stopalo poda mnom. Onda dodje nepodosljiva buktuca svetlost, i u njoj je bio onaj cija je Milost i Lepota veca od lepote ovoga sveta. On me izvuce od ispod planine, i dade mi vodu da pijem i moje srce bese utesno.” Ep o Gilgamesu

A sve sto je obozeno od Sumeraca je bilo bog, pa je ovozemaljski zivot bog, “Ja” je bog, i grupa je bog, i pravedni i sveti su bogovi, i ovo je razlog zasto mozemo da zamenimo rec bog recju poslanici, pravednici, ovozemaljski zivot ili “Ja”. Hajde da razmislimo o tekstu i vidimo mudrost kojom je prepunjena,

“Gilgames je odgovorio: “Gde je covek koji moze da se pentra u nebo? Samo bogovi zive zauvek sa slavnim Shamash-om, ali za nas ljude, nasi dani su odbrojani, nasa okupacija su dah i vetar” Ep o Gilgamesu

I u Kur’anu, “I Mi ćemo pristupiti onom šta su uradili od posla pa ga učiniti prašinom raspršenom.” (Surat al-Furqan (25):23).

Gilgames, koji je dve trecine bog konacno je hteo da se oslobodi tamne trecine, pa je otisao onome koji se oslobodio tame i postao besmrtan sa bogovima, i on je njegov deda Utnapishtim, Noj (a.s.). I put Gilgamesa Noju nije bio put trazenja fizicke besmrtnosti kao sto neki citaoci zamisljaju, vec, to je bio put trazenja duhovne besmrtnosti. I nakon svega recenog, da li je pravedno da se neko protivi ako mi kazemo da je Ep o Gilgamesu zasluzeno religiozan i da je Gilgames religiozna figura?

Gilgames deo 5

Peto Sidriste:
Gilgames, sin Ninsuna, majke koja place za Dumuzi-jem

Dumuzi:
“Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi,
Ja sam zena – ja sam ona koja unisti zemlju neprijatelja.
Ja sam Ninsun, majka velikog cudovista.
Ja sam Geshtinanna, sestra svetog decaka.
Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi,
Ono ode na mesto decaka,
Ono ode na mesto Dumuzi-ja,
U donji svet, dom pastira.
Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi,
Na mesto gde decak bese okovan,
na mesto gde Dumuzi bese zadrzan….
Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi.” Ishtar i Tragedija Tamuza od Dr. Tathil Abdul Wahid Ali

Gilgames:

Enkiduov govor Gilgamesu:
“Nema drugog kao ti na svetu. Ninsun, koja je jaka kao dvilji bik u stali, ona je majka koja te je rodila, a sada si porastao iznad svih ljudi, i Enlil ti je dao kraljevstvo, jer tvoja snaga prevazilazi snagu ljudi.” Ep o Gilgamesu, Taha Baqir.

Kroz Ep o Gilgamesu, mi citamo o putovanju ljudskog roda koje tek treba da dodje a ne o onom koje se zavrsilo, kao sto neki koji objasnjavaju zamisljaju. I mi mozemo da procitamo pricu o onome koji spasava covecanstvo od sopstvenog divljastva, koje je nazalost uvek veoma prisutno, posebno u velikom sukobima.
“kao primer magarca koji nosi tomove knjiga. Loš je primer ljudi…” Surat al-Jumua (62):5.
“kao primer psa: ako se okomiš na njega, dahćući plazi jezik, ili ostaviš li ga – plazeći jezik dahće. To je primer ljudi…” Surat al-Araf (7):176.
“i učinio od njih majmune i svinje, i robove tirana. Takvi su goreg mesta…” Surat al-Maeda (5):60.

Spasitelj, koji je dobro poznat hiljadama godina preko kontinenata. Njegove vesti se sire od Mesopotamije do Severne Afrike, i nalazimo simbolicne slike njega u Egipatskim artefaktima;“Covek koji se uzdize, sa svim dostojanstvom se drzi za volove koji se dizu, jedan na njegovoj desnoj strani, a drugi na levoj. I ovo je prizor koji vidimo u mnogim Vavilonskim artefaktima, koji obicno predstavljaju Gilgamesa i njegovu borbu sa divljim zivotinjama” Legende Vavilona i Kanana, Charles Virolleaud

U Epu, Gilgames je dve trecine bog. I mi nalazimo njegovu pricu, on je covek drugog potopa, povezan sa pricom njegovog Sumerskog oca Ziusudra-e (Noja) i Vavilosnskog Utnapishtim-a (Noja a.s.) coveka prvog potopa. Sta vise, mozda najvazniji put GIlgamesa u Epu je njegov put da sretne svog dedu Noja a.s., Utnapishtim-a koji je besmrtan medju bogovima, i da ga pita za tajnu kojom moze sebe da oslobodi ljudske trecine, i da bude besmrtan sa bogovima kao njegov deda Noj a.s., ili drugim recima, da ima svoje ime kompetentno zapisano u knjizi vecnog zivota i da bude od onih duhovno besmrtnih. Znaci da je stvar njegovog duha, jer je on dve trecine bog i zeleo je da ucini preostalu trecinu kao (prve dve) takodje, i to nema nikakve veze sa fizickom besmrtnoscu kao sto su oni koji objasnjavaju Ep zamislili.

Mi vidimo jasno da je Gilgames spasitelj u nekim tekstovima i simbol pravde, koga svi cekaju i o kome govore,
“Ali covek Uruk je mrmljao u njihovim kucama… Nijedan sin nije ostavljen sa svojim ocem, jer Gilgames ih sve uzima, cak i decu, ipak kralj treba da bude pastir svom narodu. On ne ostavlja nijednu devicu njenom ljubavniku, ni kcer ratnika, niti zenu plemica, i on je pastir grada, mudar, miran i odlucan.” Ep o Gilgamesu

Neki eksperti Sumerske civilizacije razumevaju, da je ono sto je namenjeno ovim stihovima agresija Gilgamesa nad ljudskom cascu i ugnjetavanje njih, a to je nerazumno; u suprotnom, EP bi bio kompletno kontradiktoran, s obzirom da na pocetku, Gilgames je opisan najboljim opisima. I u istom stihu je opisan kao mudar, pa kako moze da mudar kralj narusava cast svoje parohije i da ih ugnjetava? Sta vise, sledeci deo Epa opisuje Gilgamesa da ima idealni moral, kao sto je nesebicnot, hrabrost i odanost. Iz ovog razloga, takvi delovi stiha su ili namerno izvrtanje dodato tekstu, ili su simbolicni, i time zahtevaju razjasnjenje i interpretaciju.

Ako mi razmisljamo o tekstu, nalazimo da je onaj ko je namenjen (time) Spasitelj Covecanstva od njegovog divljastva, Spasitelj Covecanstva cija prica je pratila sve narode; zato sto, ako narodi onih koji su bili pre njegovog slanja nisu pripremljeni da ga prime, onda ce najmanje biti pojedinci u tim narodima koji mogu biti spaseni njegovom pricom koju prenose. On je osoba koja njih povezuje sa Allahom i otvara vrata na nebesima, tako da, ko god hoce da slusa, moze da slusa velikom inspiracijom koja ga informise o istini da bi on snazno bio povezan sa njom, istinom koja je ucinila da se pojavimo ni iz cega, istinom, koju smo stvoreni da znamo. Ovo je zasto ce on okupirati sve Allahom a ne samim sobom, jer ako ih on okupira samim sobom ili dozvoli da budu okupirani njime bez upozoravanja njih, onda ne bi bilo razlike izmedju njega i bilo kog drugog tirana koji ugnjetava i koji hoce slavu i reputaciju.

Sada, mi mozemo da razumemo zasto covek Uruka mrmlja u njihovim kucama, i zasto Gilgames ne ostavlja sina sa svojim ocem, ni devicu sa svojim ljubavnikom, niti kcer ratnika, niti zenu plemica, jer su svi oni snazno privrzeni Allahu swt. Gilgames spasitelj je dosao i oslobodio one spasene, koji ce u odredjenom vremenu biti vrata velike inspiracije. I on ih je naucio kako da budu privrzeni Allahu i kako da vole Allaha i cuju Allaha u svemu. I ako pogledate Sumere, nacicete da su oni bili ozbiljni sto se tice ovih stvari.

“On je Gilgames, sto znaci ratnik prvog reda i covek koji ce biti seme novog drveta.”
Gilgames, lik koji je bio sveti Sumerima i Akadijancima – Vaviloncima – Asircima, i mnogim ljudima drevnog sveta, je opisan precizno u Epu o Gilgamesu kao (dve trecine bog i jedna trecina covek), sto znaci da svetlost njegovog entiteta preovladjuje nad tamom ili “Ja”, ali na kraju, on trazi tajnu konacnog spasenja od svoje tame. Cak i (samo) ime, Gilgames, ukazuje na njegovu misiju, jer je on ratnik prvog reda.

I u Epu:
On je ratnik koji je ubio demona Humbaba.
I on je ratnik koji je uvredio Ishtar (ovozemljski zivot).
I on je ratnik koji je skrhao sebe.
I on je takodje osoba, koja ce biti seme novog drveta ljudskog roda, koji je pobedonosno nad divljastvom.

“I niko ne zna tacno znacenje imena Gilgames, a neki Akadijanski tekstovi spominju da to znaci ratnik prvog reda, a postoji mogucnost da njegovo Sumersko ime znaci covek koji ce biti seme novog drveta, sto znaci covek koji ce stvoriti porodicu.” Taha Baqir, Ep o Gilgamesu.

Mozda najgore izvrtanje ovog Epa kojim je bio izlozen, je netacna personifikacija karaktera epa zbog konfuzije, na primer, personifikacija da su oni kraljevi cija imena su spomenuta u Sumerskoj Listi Kraljeva. Epski karakter Gilgamesa je personifikovan da je (on) Kralj Gilgames, iako su imena njihovih oceva razlicita, na primer. Ovo je ista situacija onoga ko cita epsku pricu Mahdija – koga je Poslanik Muhamed sawas. spomenuo u mnogim govorima – rekavsi da postoji kralj Abbasid drzave pre hiljadu godina, cije ime je bilo al-Mahdi, i on (onaj koji cita) veruje da onaj o kome se govori u epskoj prici Islamskog Mahdija je Abbasidski kralj. I ovo se nazalost dogodja cesto sa Gilgamesom, iako neki eksperti Sumerskih artefakta pominju da je to netacno, smatrati Gilgamesa iz epa da je to isti Gilgames iz istorije, samo na osnovu slicnosti imena. Charles Virolleaud kaze,
‘Stoga, postoje razlozi koji nam cine da verujemo da je u daleko drevnom vremenu postojao kralj imena Gilgames. I ovo ime je izlistano u Listi Kraljeva Uruka (nedavno otkrivenoj), ali to (ime) nije na vrhu liste (kao sto je bilo ocekivano), jer Gilgames iz istorije nije osnovao drzavu, vec, on je uklucen na listu kraljeva o kojima mi istorijski ne znamo nista osim njihovih imena… Kako god, Gilgames o kome je istorija napisala dve linije, nema nista sto privlaci nasu paznju, dok Gilgames ciji poetski ep je dosao do nas, ima.’ Legende Vavilona i Kanana, Charles Virolleaud.

Ep o Gilgamesu, koji su kraljevi Sumera, Akada a takodje i Vavilona i cak i Asirije, imali u svojim bibliotekama i cuvali i posedovali, kao i ljudi, kao da je to bila inkarnacija svete knjige, verujem da je vredno razmisljanja i pretrage, bilo da predstavlja pricu o osobi koja tek treba da dodje, koga su Sumeri ili Akadijanci, Vavilonci i Asirci cekali kao spasitelja.

Taha Baqir kaze, “I samo ime heroja Gilgamesa je pomereno u vecinu literatura drevnih naroda, i njegova dela su dodavana herojima drugih naroda, kao sto je Herkules, Aleksandar, Dhul Qarnejn i Odisej iz Odiseje.” Taha Baqir, Ep o Gilgamesu. On je takodje rekao, “Cudan je slucaj Gilgamesa koji je postao primer za heroje drugih naroda.”

I Charles Virolleaud kaze, “U starim vremenima, Egipcani su znali osobu o kojoj govorimo, jer je noz nadjen u dolini Nila u Gebel-el-arak-u; njegovo secivo je napravljeno od kremena a ne od metala, a njegova drska od slonovace. Na jednoj strani on ima sliku coveka koji se dize i koji drzi dva bika koji se dizu sa potpunim dostojanstvom, jednog na njegovoj desnoj a drugog na levoj (strani). I ovo je prizor koji vidimo na velikom broju Vavilonskih artefakta, i obicno on predstavlja Gilgamesa i njegovu borbu sa divljim zivotinjama.” Legende Vavilona i Kanana, Charles Virolleaud

Znaci, Gilgames nije samo pravedna osoba, i on nije samo kralj ili onaj koji ce jednog dana biti kralj. Vec, Gilgames je osoba koja je interes mnogih naroda i on je primer za heroje naroda, kao sto nam artefakti pokazuju. A cinjenica da je Gilgames osoba koja je interes mnogih naroda, je jedina stvar koja objasnjava postojanje verzija epa u razlicitim drzavama i cak na razlicitim jezicima od originalnog.

“A mozda najbolji dokaz za otkrivanje njegovog velikog uticaja na umove ljudi drevnih civilizacija, je sirok spektar njegovog sirenja po drevnom svetu. Kod ranih ljudi Iraka, on nije samo kruzio medju naseljenicima juznog i srednjeg Iraka, koji je deo znanog Sumera i Akada, vec se takodje ulio u severni deo, tj. Asiriju. Stoga, mnoge verzije toga (epa) su nadjene u prestonicama drevnog Iraka, tokom ere razvitka Vavilonske civilizacije u drevnoj Vavilonskoj eri (drugi milenium B.C.). Sto se tice Asirije, poslednje kompletno izdanje koje nam je stiglo, je pronadjeno u cuvenoj Biblioteci Ashurbanipal-a Asirskog kralja… Sto se tice centara drevne civilizacije, vec smo istakli da su neki istrazivaci pronasli mnoge verzije njegovih delova u dalikim regijama, kap sto su Anatolija, dom Hittite civilizacije. A neki od ovih tekstova su napisani na drevnom Vevilonskom jeziku, i takodje prevodi na Hittite i Hurrian jezicima. I nedavno je bilo uzbudljivo otkrice verzije nekih njegovih poglavlja u jednom od drevnih gradova Palestine, Megiddo-u, dobro poznatom u Tori. I ova mala verzija datira nazad u cetrnaesti vek B.C.” Taha Baqir, Ep o Gilgamesu.

Ovo je kako je epska prica opisala Gilgamesa na pocetku, i ona sumira sve o Gilgamesu u par linija, koje su kao uvod u karakter Gilgamesa i njegovu misiju, “To je bio covek kome su sve stvari bile poznate; to je bio kralj koji je znao drzave sveta. On je bio mudar, on je video misterije i znao tajne stvari, doneo nam je price o danima pre potopa. On je otisao na dug put, bio je isrpljen, istrosen radom, vracajuci se, on se odmarao, on je uklesao u kamen celu pricu.”

Jasno je da tekst opisuje onog sa znanjem (kome su sve stvari bile poznate… koj je znao drzave sveta… mudar… video je misterije i znao tajne stvari….), i kad god on dodje, on je ucitelj vaznog znanja i on ce ga uklesati tako da ostane medju ljudima (on je uklesao u kamen celu pricu). A ako pogledamo religiozni tekst o Mahdiju, nalazimo da je Imam Al-Sadiq a.s. govorio, “Znanje je dvadeset sedam slova, a Poslanici su doneli samo dva slova. I do danas, ljudi su znali samo ova dva slova. Pa kada se nas Qa’im (Onaj koji se dize) podigne, on donosi dvadeset pet slova i prenosi ih medju ljude, i dodaje na dva slova, znaci prenosi im dvadeset sedam slova.” Bihar al-Anwar zbirka 52, strana 336.

Gilgames deo 4

Cetvrto sidriste:

Sumer i Akad su plakali za Dumuzi-jem, a sada placu za Al-Hussein-om a.s.?

Sumerci i Akadijanci su tugovali i plakali za Dumuzi-jem (Sumerski: Dumu, “sin” + Zi(d), “verni”) hiljadama godina. I tugovanje za Dumuzi-jem od Mesopotamaca se nastavilo do vremena poslanika Ezikila (Jezekilja a.s.). I Tora spominje da su stanovnici Mesopotamije tugovali za Tamuzom (Dumuzi-jem).

“13 Potom mi reče: Još ćeš videti većih gadosti koje oni čine. 14 I odvede me na vrata doma Gospodnjeg koja su sa severa; i gle, žene seđahu i plakahu za Tamuzom. 15 I reče mi: Jesi li video, O sine čovečji? Još ćeš videti većih gadosti od tih. 16 I odvede me u trem unutrašnji doma Gospodnjeg; i gle, na ulasku u hram Gospodnji između trema i oltara beše oko dvadeset i pet ljudi okrenutih leđima k hramu Gospodnjem, licem k istoku, i klanjahu se suncu prema istoku.” Jezekilj 8:13-16.

A cin opisan kao gadost je ubistvo Tamuza (Dumuzi-ja), koje je ucinilo da ove zene placu i da se muskarci prostiru prema njegovom oltaru.

Prica o ubistvu Kralja Dumuzi-ja pocinje time sto on placa cenu svog odbijanja da se prostre Ishtar-Inani (ovozemaljskom zivotu).

“Ako bi se Inanna popela iz donjeg sveta,
Neka postavi nekog kao svog zamenika.”

“Inanna se penje iz donjeg sveta,
Mali demoni kao Shukar trska,
Veliki demoni kao Dubban trska,
Sa njenih strana.
Onaj koji je ispred nje, iako nije vezir, drzeci skiptar,
u njegovoj ruci,
Onaj koji je na njenoj strani, iako nije vitez, ima oruzje
opasano oko slabina.
Oni koji je pratise,
Oni koji pratise Inannu (boginja Ishtar ili ovozemljaski zivot)
Bejahu bica koji neznase za hranu, koji neznase za vodu,
Ne jedose posuto brasno,
Ne pise nudjenu vodu,
Uzese zenu iz covekovog narucja,
Uzese dete sa grudi dadilje.”

Inana nastavlja ka dva Sumerska grada Umma i Bad-tibira, cija se dva bozanstva prostrse pred njom i stoga behu spaseni iz kandzi demona. Onda ona stize u grad Kullab, cije je zastitnicko bozanstvo Dumuzi. Poema se nastavlja:

“Dumuzi obuce casni ogrtac, i sede visoko na (svoj) tron
Demoni ga scepase za njegove butine …
Sedam (demona) pojurise ka njemu kao na bolesnika
Pastiri ne svirase flaute i frule pred njim
Ona (Inanna) ga pogleda okom, okom smrti,
Rece protiv njega rec, rec gneva i prokletstva,
Izgovori vapaj protiv njega, vapaj krivice:
“A njega, isnesite ga”

Precista Inanna predade pastira Dumuzi-ja u njihove ruke.
Oni koji bese uz njega,
Oni koji behu uz Dumuzi-ja,
Bejahu bica koji neznase za hranu, koji neznase za vodu,
Ne jedose posuto brasno,
Ne pise nudjenu vodu.” Istorija pocinje u Sumeru, Kramer

Znaci, Ishtar-Inanna, zena kralja Dumuzi-ja, ga je predala demonima da ga ubiju u paradoksu koji tesko razumevaju oni koji ne znaju znacenje Neprikosnovenosti Allaha ili Bozanskog postavljanja, ili kako su to Sumeri-Akadijanci zvali, “suverenitet/neprikosnovenost koja je dosla sa neba.”

Ali to je istina koja se cesto dogadjala u Bozanskoj religiji: Ishtar, ovozemaljski zivot, je cesto vodjena kraljevima koje Allah nije postavio, zato sto su se oni prostrli njoj i pokorili njoj, i oni obozavaju svoje ovozemaljske zelje.

A Ishtar, ovozemaljski zivot, je pobunjenik protiv onih koje je postavio Allah (swt.) da vladaju, zato sto su zapravo oni pobunjenici protiv nje.

Pa je deo Alija a.s. bio pet gorkih godina u kojima su svi demoni zemlje besneli da se bore sa njim a.s. u Al-Jamal-u, Siffin-u i Nahrawan-u. I oni nisu stali dok ga nisu ubili u Al-Kufa-i.

I deo Al-Husseina a.s. , kralja postavljeno da vlada ovom zemljom, je bio masakr, koji cak ni odojce nije prezivelo.

Ovo je nesto od tekstova koje nam je stiglo na Sumerskim glinenim plocama o tragediji Dumuzi-ja i njegove sestre, i videcemo kako je slicno bilo opisu onoga sto se dogodilo Al-Husseinu a.s., iako su to arheoloski tekstovi koji su kruzili medju Sumercima-Akadijancima hiljadama godina pre rodjenja Al-Husseina a.s.,

“Njegovo srce bese puno suza,
On ode tamo gde se ravnica prostire,
Pastirovo srce bese puno suza,
On ode tamo gde se ravnica prostire,
Dumuzi-jevo srce bese puno suza,
On ode tamo gde se ravnica prostire,
On stavi flautu na svoj vrat i poce da jadikuje nad svom srecom,
“O stepo, jadikuj za mnom!
Jadijuk za mnom!
O stepo, moras znati tugu i plac,
Jadijuk za mnom!
Jadijuk sa mnom!
O krabe u reci, tugujte za mnom!
O zabe u reci, krekecite za mnom!
O moja majko, placi za mnom!”
O moja majko, Sirtur, placi za mnom!”

Ako ona ne nadje pet hleba, neka place za mnom,
Ako ona ne nadje deset hleba, neka place za mnom,
Kad me ona izgubi, nece naci nikog da se brine o njoj,
A ti mi moje oko, koje si izgubljeno u stepi, placi, kao moje majke oko
A ti mi moje oko, koje si izgubljeno u stepi, placi, kao moje sestre oko.”

On leze da se odmori medju cvecem i pupoljcima.
Medju pupoljcima i cvecem u stepu on leze,
Pastir Dumuzi leze u stepu.

Dok pastir Dumuzi lezase on vide san,
Svaki deo njegovog tela drhtase,
On se probudi nakon sto vide viziju,
On protrlja oci,
On imase jaku vrtoglavicu,
Dumuzi se probudi i rece:
“Dovedite mi je, dovedite je, dovedite moju sestru.
Dovedite moju Geshtinanna-u, moju malu sestru,
Dovedite pisara sa znanjem tajni duhova,
Moju sestru koja zna znacenje reci,
Mudru zenu koja zna znacenja snova,
Moram govoriti s njom,
Moram joj reci moj san koji videh.”

Dumuzi govorase svojoj sestri Geshtinanna-i, rekavsi: 

“San! Moja sestro, poslusaj moj san koji videh:
Dugo trnje poraste svuda oko mene; 
Dugo trnje pohrli iz zemlje gusto,
Jedan od njih stajase sam i pokloni mi svoju glavu,
Sve dugo trnje stajase u paru sem jednog koje bese pomereno sa svog mesta,
U basti, visoko strasno drvece se uzdize oko mene u ambijentu zemlje,
Iznad moje zemlje snova, nijedna voda nije sipana.
Dno moje zivotne torbe je prazno i sta u njoj bese uzeto je,
Moja sveta solja pade sa svog postolja,
Stap pastira nestade,
Orao zgrabi jagnje kandzama,
Soko uhvati vrapca na trscanoj ogradi.
Moja sestro, moje male koze se prevrtase po zemlji i pokrise se prasinom,
Ovce mog tora se kretase zemljom savijenim nogama,
Buckalica je polomljena i prazna.
Solja lezi razbijena; 
Damuzija nema vise medju zivima.
Tor je dat vetrovima.”

Geshtinanna rece:
Oh Brate moj, ne reci mi snova svoga,
Nije udoban,
Dugo trnje nad tobom,
Dugo trnje koje pohrli gusto iz zemlje,
Liga razbojnika ubica ce te napasti,
Ovo je tvoj san.
Jedna od tih koja stajase sama i pokloni ti svoju glavu,
Je tvoja majka,
Ona ce pokloniti svoju glavu za tebe.
Sve dugo trnje stajase u paru sem jednog koji bese pomereno sa svog mesta,
Ja i ti,
Jedno od nas ce izbledeti i nestati,
U basti, visoko strasno drvece se uzdignu oko tebe u ambijentu zemlje,
Oni zli ce te uplasiti,
U zemlji tvog sna nijedna voda nije sipana,
Tor ovaca ce postati opustosen,
Oni zli ce te suziti,
Dno tvoje zivotne torbe je prazno i sta u njoj bese uzeto je,
Tvoja sveta solja pade sa svog postolja,
Ti ces pasti sa kolena svoje majke koja te je nosila,
Prtljag pastira,
Buckalica pastira, sve nestaje.
Oni zli ce sve uraditi da te oslabe,
Oni se skupise,
Sova,
Orao,
Soko,
Veliki demon,
Svi oni hoce da te izbace,
Oni ce te unistiti u toru ovaca pastira, 
Tvoje male koze se prevrtase po zemlji i pokrise se prasinom,
Bes ce trajati na nebu kao uragan,
Ti ces pasti na zemlju,
Kad ovce tvoga tora ovaca, pokrenu preko zemlje savijenim nogama,
Kada je buckalica plomljena i prazna,
Demoni ce sve uciniti uvelim,
Kada orao zgrabi malo jagnje,
Ugallu ce ogrebati tvoje obraze,
Kada soko koji hvata vrapca na trscanoj ogradi,
Ugallu se penje uz ogradu da te uzme.
Dumuzi, 
Moja pesma ce se okrenuti na nebu za tebe,
Jagnjad ce zagrebati zemlju svojim papkom,
O Dumuzi, ja cu plakati niz svoje obraze zbog tuge za tobom.
Solja lezi razbijena,……

Dumuzi bezi od Demona,
On pobeze u tor svoje sestre, Geshtinanna-e.
Kada Geshtinanna nadje Dumuzi-ja u toru, ona plaka,
Ona prinese svoje usta blizu neba.
Ona prinese svoje usta blizu zemlje
Njena tuga pokri horizont kao ogrtac.
Ona pocepa kod svojih ociju.
Ona pocepa kod svojih ustiju.
Ona pocepa kod svojih butina.
Ugallu se pope uz ogradu od trske.
Prvi ugallu udari Dumuzi-ja pa obrazu i zari svoje kandze duboko,
Drugi ugallu udari Dumuzij-ja pa drugom obrazu,
Treci ugallu razbi dno buckalice.
Cetvrti ugallu baci solju za pice sa svog postolja i razbij je,
Peti ugalu razbi buckalicu,
Sesti ugallu razbi solju,
Sedmi ugallu zaplaka:
“Ustaj, Dumuzi! Muzu Inannin, 
Sine Sirtur-a, brate Geshtinanna-nin!
Ustaj iz svog laznog spavanja!
Tvoje ovce su scepane!
Tvoja jagnjad su scepana!
Tvoje koze su scepane! 
Tvoja deca su scepana! (tvoji jarcevi su scepani)
Skini svoju svetu krunu sa svoje glave!
Skini svoj carsku odecu sa svog tela!
Pusti da tvoj carski skiptar padne na zemlju!
Skini svoje svete sandale sa svojih nogu!
Go, ti ides sa nama!”
Ugallu scepa Dumuzi-ja.
Oni ga okruzise.
Oni svezase njegove ruke. 
Oni suzbise njegov vrat.
Buckalica bese tiha. 
Nema mleka da se toci,
Solja se razbi. 
Dumuzi-ja nema vise,
Tor se dade vetrovima.” Inanna – Kraljica Nebesa i Zemlje, Wolkstein i Kremer

“Sta vise, vi citate u Vavilonskim kalendarima da je tugovanje i plakanje za Dumuzi-jem pocinjalo drugog dana meseca (Du uzi), tj. Tammuz-a (Jula), i komemoracije bi bile odrzavane, na kojima su baklje nosene, i to bi bilo devetog, sesnaestog i sedamnaestog dana. I krajem tri dana ovog meseca, ceremonija nazvana (Talikimtu) u Akkadianu bi bila odrzavana, gde je postojala ritualna demonstracija i sahranjivanje figure koja predstavlja boga Tamuza. I uprkos udaru uzokovanom ideologijom smrti boga Dumuzi-ja u starom drustvu u Mesopotamiji i izvan nje, tuga za njim nikad nije postala jedan od rituala hrama. Vec, ostajala je da biva odrzavana kao popularna praksa… Mi smo informisani o broju jadikovanja napisanih od Sumeraca i Vavilonskih pesnika koji zale mladog boga Dumuzi-ja, koje su bile citane na komemorcijama u razlicitim gradovima.” Ishtar i Tragedija Tammuza od Dr. Tathil Abdul Wahid Alija.

Sumersko jadikovanje za Tammuz-om ili Dumuzi-jem:
“Solja pade, razbijena
I Dumuzija nema vise
I tor bese dat vetrovima.” Ishtar i Tragedija Tammuza od Dr. Tathil Abdul Wahid Alija

U drugoj poemi, Sumerski poeta jadikuje za Dumuzi-jem (vernim sinom) govoreci,
“Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi,
Ja sam zena – ja sam ona koja unisti zemlju neprijatelja.
Ja sam Ninsun, majka velikog cudovista.
Ja sam Geshtinanna, sestra svetog decaka.
Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi,
Ono ode na mesto decaka,
Ono ode na mesto Dumuzi-ja,
U donji svet, dom pastira.
Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi,
Na mesto gde decak bese okovan,
na mesto gde Dumuzi bese zadrzan….
Moje srce ode u ravnicu, plakavsi, plakavsi.” Ishtar i Tragedija Tammuza od Dr. Tathil Abdul Wahid Alija

Istina je da se velika nepravda nadvila nad Sumercima, koji su naucili ljudski rod pisanju, ucinili zakone i pronasli nauke, koji su bili prvi da pronadju tocak, organizuju matematiku, algebru i inzenjerstvo, kada ih Dr. Kramer i drugi eksperti Sumerske civilizacije oslikavaju da tuguju za necim legendarnim ili legendarnom pricom koju su sami napisali, sto je samo izraz plodnosti ili neplodnosti koje se menjaju tokom godine, kao da su oni bili ljudi ciji pojedinci su svi bili na drogama, koje su ucinile da izgube svoj razum, takve da su oni i njihovi Vavilonski naslednici tugovali i uspostavili komemoracije hiljadama godina zbog simbola price koji su sami napisali, od pocetka do kraja. Hiljadama godina, Mosopotamci, jedna generacija posle druge i svake godine, su oslikavali telo Dumuzi-ja. I svake godine su oni plakali za Dumuzi-jem. I sveke godine su oni recitovali jadikovanja za Dumuzi-ja.

Jel sve ovo nista vise od obmana?!! I samo prica koju su napisali? Zbog cega? Da izraze plodnost koja dolazi na prolece i neplodnost koja je prati u drugom delu sezone!!

Trebalo bi da postoji razumno objasnjenje za tugu prve civilizacije znane coveku, tugu hiljadama godina za Dumuzi-jem (vermin sinom) ili Tamuzom.

Sto se tice religioznog zavestanja, tradicije od Imama a.s. nam govore kompletnom jasnocom da su Sumerci tugovali za Al-Husseinom a.s. povezujuci plac i tugu Sumerskih poslanika, Nuha (Noja) a.s. i Ibrahima (Abrahama) a.s. za Al-Husseinom a.s.,

Al-Fathil bin Shathan prenosi da je cuo od Imam Al-Rithe a.s. kako govori, “Kada je Allah (Azza wa Jal – M) naredio Abrahamu a.s. da zakolje ovna, koga je On poslao na mesto njegovog sina Ismaela (a.s.), Abraham je pozeleo da zakolje svog sina Ishmaela svojim rukama i da mu nije naredjeno da zakolje ovna umesto njega, da bi on mogao da dobije ono sto se daje ocu koji zakolje svog najvoljenijeg sina, visi status od onih strpljivih u nedacama, pa ga je Allah (M) inspirisao, “O Abrahame, ko je najdrazi tebi od moje kreacije?” On je rekao, “O moj Gospode, Ti nisi stvorio nijednu kreaciju drazu meni od Tvoj voljenog Muhameda sawas.” Pa ga je Allah (M) inspirisao, “Jel on drazi tebi od tebe samog?” A on a.s. je rekao, “On je drazi meni od mene samog.” Pa je On rekao, “Da li su deca njegova draza tebi od tvoje?” On a.s. je rekao, “Njegova.” On (M) je rekao, “Da li klanje njegove dece od ruku njegovih neprijatelja nepravdom ce naneti bol tvom srcu vise, ili klanje tvog sina tvojim rukama pokoravajuci se Meni?” On (a.s.) je rekao, “O Gospode, klanje njegove dece rukama njegovih neprijatelja nepravdom nanosi bol mom srcu vise.” On (swt.) je rekao, “O Abrahame, ljudi koji tvrde da su od naroda Muhameda (sawas.) ce ubiti Al-Husseina (a.s.), njegovog sina posle njega, nepravdom i agresijom, kao sto je ovan zaklan. I time, oni ce zaluziti Moj Gnev.” Pa se Abraham a.s. uspanicio o onome sto je cuo, i njegovo srce bese u bolu i on poce da place. Pa ga je Allah (M) inspirisao, “O Abrahame, ja sam otkupio tvoju paniku za tvojim sinom Ismaelom da si ga ti zaklao svojim rukama, sa tvojom panikom za Al-Husseinom i njegovim ubistvom. I ucinio sam te najviseg statusa nad strpljivima u nevoljama. I to je Govor Svemoguceg, “I iskupismo ga zrtvom golemom” (Sveti Kur’an Surat As-Saffat (37):107). Dve uspostavljene stvari, dve stvari koje se desavaju , dve razlicite stvari i dve stvari koje nisu u slozi.” Al-Khisal od Sheikh al-Sadooq-a, strane 58-59, i Oyoon Akhbar al-Retha zbirka 2, strana 187.

Ali bin Muhammad prenosi od Imam Abu Abdullah-e a.s. da je on rekao o tugi Abrahama a.s., “Sto se tice govora Allaha swt. “Tad osmotri pogledom zvezde, Pa reče: “Uistinu, ja sam bolestan!” (Surat as-Saaffat (37):88-89), on je video sta ce se dogoditi sa Al-Husseinom a.s., pa je rekao, “Ja sam bolestan zbog onoga sto ce se dogoditi Al-Husseinu a.s.” Al-Kafi Zbikra 1, strana 465.

I al-Majlisi prenosi u Al-Bihar-u, “Kada je Adam (a.s.) spusten na zemlju, oni nije video Evu, pa je poceo da luta po zemlji trazeci je. Pa je prosao pored Karbale, i postao je utucen i tuzan bez razloga, pa se sapleo na mestu gde je Al-Hussein (a.s.) ubijen i njegovo stopalo se raskrvalilo, pa je podigao svoju glavu ka nebu i rekao, “Moj Gospode, da li sam ucinio drugi greh pa me Ti kaznjavas? Jer sam lutao zemljom i nikakva bol me nije dodirnula kao sto je na ovom mestu.” Allah (swt.) ga je inspirisao, “Nisi pocinio greh, vec na ovom mestu, tvoj sin Al-Hussein (a.s.) ce biti ubijen u nepravdi, pa je tvoja krv potekla u saglasnosti sa njegovom.” Adam je rekao, “Da li ce Al-Hussein biti Poslanik?” On swt. je rekao, “Ne, vec je on sin Poslanika Muhameda (sawas.).” Adam je pitao, “A ko je ubica?” On (swt.) je rekao, “Ubica je Yazid, prokleti od ljudi neba i zemlje.” A Adam je rekao, “Sta mogu da ucinim, O Gavrilo (a.s.)?” On (a.s.) je rekao, “Prokuni ga, O Adame.” I Adam ga je prokleo cetiri puta i otisao prema Planini Arafat i nasao Evu tamo.”

I prenosi se da, kada je Noj (a.s.) bio na brodu, isao je po celom svetu, i kada je prosao pored Karbale, zemlja ga je uzela i Noj se uplasio davljenja, pa se molio svom Gospodu i rekao, “Moj Gospode, isao sam svuda po svetu i nisam se uplasio kao sto sam na ovom mestu.” a Gavrilo (Jibrail a.s.) se spustio i rekao, “O Noje, na ovom mestu, Al-Hussein ce biti ubijen, sin Muhameda (sawas.), Pecata Poslanistva, i sin Pecata Naslednika.” On (a.s.) je rekao, “A ko je njegov ubica, O Gavrilo?” On je rekao, “Njegov ubica je prokleti od ljudi Sedam Nebesa i sedam zemalja.” Pa ga je Noj (a.s.) prokleo cetiri puta, i brod se pomerio dok nije dosao do al-Joudi-ja i smestio se tamo.

I prenosi se, da je Abraham a.s. prosao pored zemlje Karbale na konju, pa se sapleo i on a.s. je pao i njegova glava se rasekla, pa je poceo da moli za oprost od Allaha i rekao, “Moj Gospode, sta sam uradio?” A Gavrilo a.s. se spustio i rekao, “O Abrahame, nisi pocinio greh, vec je ovo (mesto) gde ce sin Pecata Poslanistva i sin Pecata Naslednika biti ubijen. Pa je tvoja krv kapnula u saglasnosti sa njegovom” On a.s. je rekao, “O Gavrilo, ko je njegov ubica?” On je rekao, “Prokleti od ljudi Nebesa i zemlje.” I bez dozvole svog Gospoda penkalo napisa na tabli da je on proklet, pa je Allah (swt.) inspirisao penkalo, “Zasluzujes hvalu za ovo proklinjanje.” Pa je Abraham a.s. podigao svoje ruke i prokleo Yazida, a njegov konj tecno rekao Amin. Pa je Abraham rekao svom konju, “Gde si to naucio da kaze Amin za moju molitvu?” On (konj) je rekao, “O Abrahime, cast mi je da me jases, pa kada sam se sapleo a ti pao sa mojih ledja, bio sam mnogo postidjen, a Yazid, prokleo ga Allah swt., je bio razlog sto sam se sapleo.” Al-Bihar Vol. 44 page 243.

Sta je spomenuto iznad uzrokuje da citaoc koji razmislja primeti, da je ep Sumera i Akada, religiozni iskaz, i neki od njih su od nevidjenog i buducih dogadjaja u odnosu na vreme u kome su napisani.

I to uklanja svu sumnju od nas; religija je veliki deo Sumersko-Akadskih epova i prica (Vavilonskih i Asirskih). I s obzirom da smo stigli do ove tacke, video kao veoma prikladno da spomenemo Vecni ep Uruka ili Ep GIlgamesa, i zajedno da pokusamo da ga procitamo na drugi nacin, koji je mozda jedinstven. Pokusacemo da ga procitamo kao pricu recenu od Adama njegovim sinovima (a.s.), i recenu od Noja njegovim sinovima (a.s.), i od Abrahama injegovim sinovima (a.s.), koje su se rasirile medju Sumerima i ljudima drevnog sveta, posebno na Bliskom Istoku. I on je postao omiljena prica Mesopotamaca, i generacije su je prenosile dok nam nije stigla hiljadama godina kasnije, ali mozda izoblicena dok su je ljudi prepricavali, kao sto smo razjasnili ranije.

Prica Gilgamesa, koji ce doci jednog dana da ispuni pravdu i spase ljudski rod od svog divljastva. I u drevnim egipatskim artefaktima, “Covek koji se uzdize, sa svim dostojanstvom, se drzi za volove koji se dizu, jedan na njegovoj desnoj, a drugi na levoj.” Legende Vavilona i Kanana, Charles Virolleaud

Gilgames, onaj koga Mesopotamija (Sumer) ili juzni Irak ceka hiljadama godina da se pojavi tamo jednog dana.