Pitanje,
Koje je znacenje ajeta Svetog Kur’ana “drugog od dvojice – kad su njih dvojica bili u pećini, kad reče drugu svom: “Ne žalosti se! Uistinu, Allah je s nama.” 9:40.
Da li je tacno da je Abu Quhafa (Abu Bakr) bio sa Svetim Poslanikom (sawas.) u pecini?
Odgovor:
“Ako ga ne pomognete, pa doista ga je pomogao Allah kad su ga proterali oni koji ne veruju, drugog od dvojice – kad su njih dvojica bili u pećini, kad reče drugu svom: “Ne žalosti se! Uistinu, Allah je s nama.” Tad je spustio Allah smirenost Svoju na njega i pojačao ga vojskama koje niste videli. I učinio je reč onih koji ne veruju, najdonjom, a Reč Allahova – ona je gornja; a Allah je Moćni, Mudri.” (Sveti Kur’an Surat At-Tawba (9):40)
Ovaj stih ne sadrzi hvalu za onoga koji je bio sa Poslanikom (sawas.) u pecini, vec je jasna osuda/neodobravanje onog koji je bio sa Poslanikom (sawas), jer je Mir i Spokojstvo u ovom dogadjaju spusten na Poslanika (sawas.) samo – “Tad je spustio Allah smirenost Svoju na njega”
I Andjeli (a.s.), vojnici Allahovi (swt.), su poslati da podrze samo Poslanika (sawas.) – “i pojačao ga vojskama koje niste videli.”
Ovo znaci izlazak onog koji je bio sa Poslanikom (sawas.) iz kruga Vere; zato sto je Mir i Spokoj zaista spusten na neke Muslimane, tj. Vernike, na drugim mestima i dogadjajima gde je bilo vise Muslimana sa Poslanikom (sawas.), i Poslanik (sawas.) nije sam naznacen u ovim dogadjajima.
I kao tako, saznajemo da niko u pecini nije bio vredan da bude podrzan/ojacan Mirom i Vojnicima Allahovim (swt.) osim Poslanika (sawas.)
Ovo su neki stihovi Kur’ana koji razjasnjavaju kako je Mir i Spokojstvo spusteno na Poslanika (sawas.) i na vernike koji su bili sa njim, i kako je Vojska sisla da podrzi Poslanika (sawas.) i vernike zajedno sa njim, a ne samo Poslanika (sawas.).
“Potom je spustio Allah smirenost Svoju na Poslanika Svog i na vernike, i spustio vojske koje niste vidjeli i kaznio one koji nisu verovali, a to je plata nevernika.” (Sveti Kur’an Surat At-Tawba (9):26)
“Kad su oni koji ne veruju punili u srca svoja žar – žar paganski, tad je Allah spustio smirenost Svoju na Poslanika Svog i na vernike, i učvrstio ih uz reč bogobojaznosti – jer bili su nje najdostojniji i zaslužni. A Allah je o svakoj stvari Znalac.” (Sveti Kur’an Surat Al-Fath (48):26)
Razmislite veoma dobro o ovoj stvari: U onim situacijama u kojima su vernici bili sa Poslanikom (sawas.), a to su bili neki od onih koji su bili sa njim (neki od njih a ne svi), Mir i Spokojstvo je spusteno na njih; jer su oni to zasluzili.
Pa da je onaj u pecini bio vernik, Mir i Spokojstvo bi bilo spusteno na njega kao sto je spusteno u drugim situacijama na vernike koji su bili sa Allahovim Poslanikom (sawas.)
A za one koji veruju da su reci Poslanika (sawas.) koje je rekao svom kompanjonu – “Ne žalosti se! Uistinu, Allah je s nama.”, recene da bi ga (kompanjona) hvalile, onda je to prelazak granice, jer pogledajte Reci Njega Uzvisenog,
“Zar ne znaš da Allah zna što je na nebesima i što je na Zemlji? Nema tajnih razgovora među trojicom, a da On nije četvrti, niti među petoricom a da On nije šesti, ni kad ih je manje ni kad ih je više, a da On nije s njima gde god oni bili; On će ih na Sudnjem danu obavestiti o onome što su radili, jer Allah sve dobro zna.” (Sveti Kur’an Surat Al-Mujadila (58):7)
I ovo pokazuje da je Allah (swt.) sa svima, bilo da oni to opazaju ili ne, “ni kad ih je manje ni kad ih je više, a da On nije s njima gde god oni bili”, i ovo je povrdjena/postojana stvarnost koju odredjeni vernici znaju.
Stoga je jasno da je osoba u pecini bila zaboravna/nemarna, i to je razlog zasto ga je Poslanik (sawas.) podsetio ove realnosti, da bi mozda postao svestan.
Ali ostatak stiha pokazuje da on (komapnjon) nije postao svestan, i nije obracao paznju zbog svoje zaboravnosti/nemara.
I iz tog razloga, Mir i Spokoj nije spusten na njega, vec je spusten samo na Poslanika (sawas.). Takodje, samo Poslanika (sawas.) su ojacale Vojske (“pojačao ga vojskama koje niste videli”), i to je ocigledno razjasnjenje da nije bilo vernika u pecini sem njega ( Muhameda sawas.)
Sto se tice opisa da je sa njim (Muhamedom sawas.) bio njegov kompanjon, ne mislim da osoba zdrave svesti pomislja da je to pohvala za njega posle svega sto je receno o tome, jer Poslanik (sawas.) je opisan kao kompanjon svoj naroda, s neki od njih nisu verovali u njega,
“Zar neće razmisliti? Nije u drugu (kompanjonu) njihovom nikakvo ludilo. On je samo opominjač jasni.” (Sveti Kur’an Surat Al-A’raf (7):184)
I na drugom mestu Kur’an opisuje Kafirom (nevernikom) kompanjona vernika koji ga savetuje,
“On je i drugih polodova imao. I reče drugu svome, dok je s njim razgovarao: “Od tebe sam bogatiji i jačeg sam roda!” (Sveti Kur’an Surat Al-Kahf (18):34)
“Drug njegov mu reče – a on je govorio s njim: “Zar ne veruješ u Onog koji te je stvorio od prašine, zatim kaplje (semena), zatim te upotpunio u čoveka?” (Sveti Kur’an Surat Al-Kahf (18):37).
Stoga, u najboljem slucaju, ako savet koji je izrecen u pecini, “Ne žalosti se! Uistinu, Allah je s nama.”, nije bio kao stihovi koji su predstavljeni, uzimajuci u obzir da su stihovi bili saveti kompanjonu i podsetnik na Allaha (swt.) i pokusaj da se on (kompanjon) vrati iz zaborava/nemara u kome je, onda to ni u kom slucaju nije velicanje kompanjona (druga), a kamoli njegova vrlina kao sto neki (ljudi) tvrde.
I neka je Mir Allahov sa tobom i Njegov Blagoslov
Ahmed Al Hassan
Muharram Al-Haram 1432 Hijri
spasitelj 