Bismillahi Ar-Rahmani Ar-Rahim
Alhamdulillahi Rabbi el-Alemin
Wa Sala Allahu Ala Muhamed wa Eli Muhamed, el-Aima wal Mahdijin wa Salim Tasliman Kathira
Molitva je uzdizanje vernika i ona predstavlja sliku metodologiji znanja. Koraci znanja i dela i govora u njoj izrazavaju metodologiju znanja.
Sto se tice dela u molitvi, ona pocinju stajanjem, a onda klanjanjem a onda prostiranjem, ukazivajuci na znanje kome se pridrzuje suzdrzavanje od Ega ili “Ja”.
Pocevsi od stajanja, sto je sukob, do klanjanja, sto predstavlja servilnost i uzdrzavanje od Ega na nekom stepenu, do prostiranja, koje predstavlja najveci stepen servilnosti i pokornosti i suzdrzavnja od Ega. Sigurno je da servilnost i pokornost uvecavaju uvecavanje znanja, isto kao sto se znanje uvecava povecavanjem pokornosti i servilnosti.
Sto se tice Dhikra (secanja) u klanjanju i prostiranju, oni su: Subhan Rabbi Al-Athim (Slava je mom Velikom Gospodu) i Subhan Rabbi Al-Ala (Slava je mom Najvecem Gospodu), (oni) predstavljaju dva stepena pokornosti i servilnosti i znanja, koji se pridruzuju oboma statusima. U klanjanju to je velicanje, hvaljenje i posvecenje Bozanske Sustine ili Allaha, a u prostiranju je velicanje, hvaljenje i posvecenje Istine i Realnosti (Kunh wal Haqiqah).
S obzirom da prostiranje predstavlja veci i najveci status servilnosti od statusa servilnosti u klanjanju. Znaci, ono sto je odgovarajuce od velicanja u klanjanju je Subhana Rabbi Al-Athim (Slava je mom Velikom Gospodu) ili Subhana Rabbi Al-Ali (Slava je mom Uzvisenom Gospodu). A ono sto je odgovarajuce u prostiranju je Subnana Rabbi Al-Ala (Slava je mom Najvecem Gospodu) ili Subhana Rabbi Al-Atham (Slava je mom Najuzvisenijem Gospodu).
Razlika izmedju Velikom i Najvecem i izmedju Uzvisenom i Najuzvisenijem je jasna. Ono sta cini razliku kristalno jasnom je da je znanje u prostiranju, na koje je ukazano u prostiranju i njegovom velicanju, vece od znanja u klanjanju, na koje je ukazano u klanjanju i njegovom velicanju.
U oba velicanja, mi smatramo Njega swt. suvise Uzvisenim za neperfekciju, i stoga mi Njega smatramo suvise Uzvisenim da bi Njega razumeli znanjem, sto znaci da bi Njega mi znali potpuno u oba statusa: Veliki i Najveci, ili Sustina “Allah” i Istina “On” (“Howa”).
Sledstveno, mi smo dokazali ovim govorom da mi nismo u stanju da znamo Bozanstvo potpuno, na stranu cak i od znanja Istine koja nas je suocila kroz Njega.
‘Knjiga Monoteizma’ – Ahmed Al-Hasan
spasitelj 