“Neka je mir sa tobom O’ Aba Adbullah (sine Allahovog sluge). Neka je mir sa tobom O’ sine Allahovog Poslanika. Neka je mir sa tobom O’ sine komandanta vernika i sine gospodara namesnika. Neka je mir sa tobom O’ sine Fatime, dame zena svetova. Neka je mir sa tobom O’ osveto Allahova, sine Njegove osvete, onaj koji je neosvecen. Neka je mir sa tobom i sa duhovima koji su bili u tvom prisustvu, mir Allahova neka je na svima vama od mene zauvek, dokle god da postojim i dokle god postoje dan i noc.
O’ Aba Abdullah, tvoja tuga i nesreca su bolne nama i svim ljudima Islama. Tvoja nesreca je bila bolna nebesima i stanovnicima nebesa. Neka Allah prokune narod koji je zapoceo nepravdu i ugnjetavanje Ahlul Bayt (potomaka Muhameda sawas). Neka Allah prokune narod koji te je odgurnuo od tvog statusa i uklonio te od pozicija na koje te je Allah postavio. Neka Allah prokune narod koji te je ubio. Neka Allah prokune one koji su im otvorili put da to urade i omogucili im da se bore protiv tebe. Ja ih se odricem pred Allahom i pred tobom, i odricem se njihovih sledbenika i onih koji ih podrzavaju. O’ Aba Abdullah, ja sam u miru sa onima koji su u miru sa tobom, a u ratu sam sa onima koji su u ratu sa tebom, do Dana Ozivljenja.
Na pocetku poznate Ziarat (vrsta dove, molitve) Ashure, Imam Al-Baqir, neka su molitve Allaha na njemu, je objasnio zato su opresori ubili Al-Husseina, neka su molitve Allaha na njemu.
To je ista prica koja se ponavlja sa Allahovim namesnicima: “Neka Allah prokune narod koji te je odgurno od tvog statusa i uklonio te od pozicija na koje te je Allah postavio.”
Ahmed Alhasan, 10ti Muharam 1437H/24.10.2015
spasitelj 