Da li je Isus a.s. razapet?

U Ime Allaha Milostivog Samilosnog
Sve hvale pripadaju samo Allahu Gospodaru svetova

 

U Jevandjelju nalazimo da je Isus a.s. trazio od Boga da se raspece otkloni od njega.
“35 I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao čas, ako je moguće. 
36 I govoraše: Ava Oče! Sve je moguće Tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću, nego kako Ti.”
Jevandjelje po Marku 14

“41 I sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se Bogu 
42 Govoreći: Oče! Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.”
Jevandjelje po Luki 22

Pa kako je onda Bog odbio Isusovu a.s. molbu i molive da ne bude razapet i da se ta ‘casa’ (raspeca) otkloni od njega?

Da li to Isus a.s. nije dostojan da se njegovim molbama udovolji, i kako onda mozete da kazete Hriscani da se Isus a.s. zrtvovao zbog greha ljudi kad je molio da ne bude razapet?

Cak sta vise, Hriscani kazu da je Isus a.s. Apsolutno Bozanstvo, pa kako je onda moguce da njegova a.s. molitva ne bude uslisena?

Jer ako Hrisani kazu da je Isus a.s. trazio od Boga da On Uzviseni otkloni raspece od njega, tim Hriscani govore da je Isus a.s. ispoljio svoje neznanje o neizbeznom ishodu ovog dogadjaja, i samim tim sami Hriscani ponistavaju njegovo Apsolutno Bozanstvo.

Jer je neznanje atribut tame, onda znaci da je je Isus a.s. mesavina Svetlosti i tame, a ne Apsolutna Svetlost, i time je Isusovo Apolutno Bozanstvo jos jednom pobijeno.

I ako Hriscani kazu da je Isus trazio od Boga da On SWT. otkloni raspece od njega, a da je u istom trenutku imao znanje o neizbeznom ishodu dogodjaja, time ga a.s. Hriscani optuzuju za neozbiljno ponasanje.

Jer koja je svrha da Isus a.s. uputi ovakav zahtev Bogu, a da je u isto vreme svestan nemogucnosti promene ishoda dogadjaja?

Drugim recima, zasto bi Isus a.s. molio Boga da otkloni raspece od njega ako je svestan da ce neizbezno podneti mucenje i raspece, ili cak da nece biti u stanju da ih podnese?

I rekavsi ovo jasno je svakom cistom umu da Isus a.s. nije Apsolutno Bozanstvo, zapravo ovi stihovi iz Bibije potpuno osporavaju mudrost Poslanika Isusu a.s., sto je status ispod Apsolutnog Bozanstva.

Da pogledamo sad stihove iz Jevandjelja, jer postoje mnogi pokazatelji ka tome da Bog zapravo jeste otklonio tu ‘casu’ od Isusa a.s., i da je drugi ucinjen da lici na Isusa svojim izgledom i da je drugi bio mucen i ubijen umesto Isusa a.s.

Prvo nalazimo da je nakon sto je uhapsen onaj koji je bio razapet, on odbio da kaze da je Kralj Jevreja (Bani Israel).
Pa zasto bi odbio da izgovori te reci, ako je on bio Isus a.s. koji i jeste dosao da kaze ljudima da je Kralj Jevreja?

“11 A Isus stade pred sudijom, i zapita Ga sudija govoreći: Ti li si car judejski? A Isus reče mu: Ti kažeš.”
Jevandjelje po Mateju 27

“2 I upita Ga Pilat: Jesi li ti car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.”
Jevandjelje po Marku 15

“33 Onda uđe Pilat opet u sudnicu, i dozva Isusa, i reče Mu: Ti si car judejski?
34 Isus mu odgovori: Govoriš li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazaše za mene?
35 Pilat odgovori: Zar sam ja Jevrejin? Rod tvoj i glavari sveštenički predaše te meni; šta si učinio?
36 Isus odgovori: Carstvo moje nije od ovog sveta; kad bi bilo od ovog sveta carstvo moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan Jevrejima; ali carstvo moje nije odavde.
37 Onda Mu reče Pilat: Dakle si ti car? Isus odgovori: Ti govoriš da sam ja car. Ja sam za to rođen, i zato dođoh na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj.”
Jevandjelje po Jovanu 18

Jos jedan pokazatelj cinjenice da je onaj koji je bio razapet nije Isus a.s. je nacin kako se obratio Mariji, majci Isusa a.s. rekavsi, “Ženo!”, jer nikako nije odgovarajuce da se sin obrava svojoj majci sa “Ženo”.

Ali je potpuno odgovarajuce za onoga koji je razapet umesto Isusa a.s., i da obracanje Mariji a.s. na ovaj nacin govori o tome da onaj koji je na krstu nije njen sin i da ona nije njegova majka.

“25 A stajahu kod krsta Isusovog mati Njegova, i sestra matere Njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina. 
26 A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji reče materi svojoj: Ženo! Eto ti sina! 
27 Potom reče učeniku: Eto ti matere! I od onog časa uze je učenik k sebi.”
Jevandjelje po Jovanu 19

Dodatno jos jedan pokazatelj da onaj koji je razapet nije Isus a.s., je poredjenje reci Isusa a.s. pre nego sto je uhapsen i reci izrecenih za vreme hapsenja.

Jer za vreme hapsenja onog koji je bio razapet, vidimo da je Petar izvukao mac i odsekao uho poglavaru svestenika.

A onaj koji je razapet je rekao Petru,
“11 Onda reče Isus Petru: Zadeni nož u nožnice. Čašu koju mi dade Otac zar da je ne pijem?”
Jevandjelje po Jovanu 18

Dok je sat vremena pre hapsenja Isus a.s. na kolenima molio Boga da otkloni ‘casu’ raspeca od njega, a sad kad ga Petar brani on kaze,
“Čašu koju mi dade Otac zar da je ne pijem?”

Kao da je misao o ‘casi’ raspeca otkonjena od njega i da mu nikad nije pala na pamet.

Pa kako je moguce da zamislimo da ovakav govor dolazi od iste osobe, koja je pre hapsenja govorila,
”Ava Oče! Sve je moguće Tebi; pronesi čašu ovu mimo mene”

Iz svega ovoga sledi da se u Jevanjdelju govori o potpuno dve razlicite osobe pre i za vreme hapsenja.
Osobe koje imaju potpuno drugaciji stav sto se tice prihvatanja raspeca.

“34 Reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.
35 Reče Njemu Petar: Da bih znao i umreti s Tobom neću Te se odreći.”
Matej 26

Mnogi ljudi se pitaju pa kako je Simon Petar nastavio da propoveda veru koji je Isus a.s. doneo, posle raspeca, kad se tri puta odrekao Isusa a.s.?

“69 A Petar seđaše napolju na dvoru, i pristupi k njemu jedna sluškinja govoreći: i ti si bio s Isusom Galilejcem. 
70 A on se odreče pred svima govoreći: Ne znam šta govoriš.
71 A kad iziđe k vratima ugleda ga druga, i reče onima što behu onde: i ovaj beše sa Isusom Nazarećaninom. 
72 On opet odreče se kletvom: Ne znam tog čoveka. 
73 A malo potom pristupiše oni što stajahu i rekoše Petru: Vaistinu i ti si od njih; jer te i govor tvoj izdaje. 
74 Tada se poče kleti i preklinjati da ne zna tog čoveka. I odmah zapeva petao. 
75 I opomenu se Petar reči Isusove što mu je rekao: Dok petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći. I izašavši napolje plaka gorko.”
Matej 26

Simon Petar i ne znajuci u tom trenutku nije ucinio tako veliki greh greh odrekavsi se Isusa a.s. tri puta.

Jer je njegovo poricanje ”Ne znam tog čoveka” bila istina, jer covek koga je Petar video na sudu Jevreja nije bio Isus a.s., vec onaj koji lici na Isusa a.s.

Onaj koji je bio u stanju da podnese patnju raspeca je bio Poslanik iz Porodice Muhameda a.s.

U dugom hadisu u kome Muhamed sawas. moli Allaha SWT. da dodeli atribute svih predjasnjih Poslanika i Verovesnika Ali ibn Abu Talibu a.s. do dela gde je rekao, “…O Allah (SWT.), ne sakrij ni jednu stvar na ovom svetu od Alija (as), i ucini da sve bude vidljivo njemu kao mali sto izmedju njegovih ruku.
O Allah (SWT.), daj mu izdrzljivost Mojsija (as) i izvedi iz njegovog potomstva onog koji lici na Isusa (a.s).”

Prenosi se iz tradicija da je Qa’im Al Madhi a.s. iz potomstva Alija a.s. i da je to onaj koji najvise lici na Isusa, sina Marijinog a.s., i fizicki i moralno.
Allah SWT. ce mu dati ono sta je On SWT. dao ostalim Poslanicima a.s. i jos vise, On SWT. ce ga uzdici iznad ostalih.

Dok Hriscani kazu da su na raspecu izrecene reci,
“46 A oko devetog sata povika Isus glasno govoreći: Ili! Ili! Lama savahtani? To jest: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?
47 A neki od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: Ovaj zove Iliju. 
48 I odmah otrča jedan od njih te uze sunđer, i napuni octa, pa natače na trsku, te Ga pojaše. 
49 A ostali govorahu: Stani da vidimo hoće li doći Ilija da mu pomogne.
50 A Isus opet povika glasno i ispusti dušu.
51 I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade“
Matej 27

A istina je da su reci recene na krstu bile, “O Ali, O Ali, zasto si me spustio?”, dok su Hriscani preneli, “Ili, Ili, zasto si me napustio?”, kao sto vidimo iz citata Jevandjelja iznad.

Cak sta vise, znacenje “spustanja’ tj. “spustanje dole sa Neba” je veoma slicno “napustanju”.

Takodje kad su ga ispitivali Jevrejski ucenjaci zablude i Rimljani, nalazimo da je onaj za koga Hriscani veruju da je Isus a.s. u tim trenutcima govorio veoma malo.

A Poslanici a.s. Boziji su poslati da govore i da donose radosne vesti vernicima a upozorenje nevernicima, a posebno Isus a.s. Pa koliko je puta korio ucenjake i ljude i ispravljao ih?

Pa zasto bi onda poslednjih trenutcima pre raspeca, on a.s. cutao?
Vidimo da sve reci koje je onaj koji je bio razapet izgovorio su bile “Ti kazes” , tj. “ti kazes da sam ja” ili “Govoriš li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazaše za mene?” i “Carstvo moje nije od ovog sveta”.

A ove reci je on govorio zato sto to nje bio Isus a.s., vec onaj koji lici na Isusa a.s. i koji je poslat da podnese breme raspeca i koji je bio tih u podnsoenju, jer to nije bilo njegovo vreme da govori,

“11 A Isus stade pred sudijom, i zapita Ga sudija govoreći: Ti li si car judejski? A Isus reče mu: Ti kažeš.
12 I kad Ga tužahu glavari sveštenički i starešine, ništa ne odgovori. 
13 Tada reče mi Pilat: Čuješ li šta na tebe svedoče? 
14 I ne odgovori mu ni jednu reč tako da se sudija divljaše vrlo.”
Matej 27

“2 I upita Ga Pilat: Jesi li ti car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.
3 I tužahu Ga glavari sveštenički vrlo. 
4 A Pilat opet upita Ga govoreći: Zar ništa ne odgovaraš? Gledaj šta svedoče na tebe. 
5 Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat.”
Marko 15

“37 Onda Mu reče Pilat: Dakle si ti car? Isus odgovori: Ti govoriš da sam ja car. Ja sam za to rođen, i zato dođoh na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj.”
Jovan 18

I sada je jasno da u ovim trenucima ne govori Isus  vez zamenik Isusa a.s., pa da li Isus a.s. koji je poslat kao Kralj Jevreja ne bi potvrdio da to jeste on, vec je rekao “ti kazes”?

Takodje,
“36 Isus odgovori: Carstvo moje nije od ovog sveta; kad bi bilo od ovog sveta carstvo moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan Jevrejima; ali carstvo moje nije odavde.”
Jovan 18

Sto znaci da je njegovo Carstvo vreme pred kraj istorijie. Vreme kad ce ga njegovi sledbenici braniti i nece ga predati laznim vladarima.

Jovan 16
“7 Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, utešitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću Ga k vama.”
8 I kad On dođe pokaraće svet za greh, i za pravdu, i za sud; 
9 Za greh, dakle, što ne veruju mene; 
10 A za pravdu što idem k Ocu svom; i više me nećete videti; 
11 A za sud što je knez ovog sveta osuđen.
12 Još vam mnogo imam kazati; ali sad ne možete nositi. 
13 A kad dođe On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer neće od sebe govoriti, nego će govoriti šta čuje, i javiće vam šta će biti unapred.”

Sve hvale pripadaju samo Allahu Uzivenom, Koji nam je poslao onog koji je spusten tiho, i koji je mucen i koji je tiho razapet i koji se uzdigao svom Gospodu tiho.

Onaj koji je spusten umesto Isusa a.s. i koji je mucen i ubijen umesto Isusa a.s. i koji je doneo ostalih 25 slova Znanja i dodao ih na postojeca dva je Ahmed Alhasan a.s.
Dva slova znanja koje su doneli svi raniji Poslanici i Verovesnici a.s. sa sobom.
 

U Tori i Jevadjelju – Otac i Sin

U Ime Allaha Milostivog Samilosnog
Sve hvale pripadaju samo Allahu Gospodaru svetova

Sin

“4 ovako veli Gospod nad vojskama: neka oni grade, ali ću ja razgraditi, i oni će se zvati: krajina bezakonička i narod na koji se gnevi Gospod doveka. 
5 I oči će vaše videti i vi ćete reći: Velik je Gospod na međama Izrailjevim.
6 Sin poštuje oca i sluga gospodara svog; ako sam ja Otac, gde je čast moja? I ako sam Gospodar, gde je strah moj? Veli Gospod nad vojskama vama, sveštenici, koji prezirete ime moje, i govorite: U čem preziremo ime Tvoje?“
Torah, Malahija 1

“21 U taj čas obradova se Isus u duhu i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih, a kazao si prostima. Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja. 
22 I okrenuvši se k učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin osim Oca, ni ko je Otac osim Sina, i ako Sin hoće kome kazati.
23 I okrenuvši se k učenicima nasamo reče: Blago očima koje vide šta vi vidite.
24 Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.”
Jevandjelje, Luka 10

“1 Dajte Gospodu, sinovi Božji, dajte Gospodu slavu i čast.
2 Dajte Gospodu slavu imena Njegovog. Poklonite se Gospodu u svetoj krasoti.”
Torah, Psalmi 29

“1 A kad On vide narod, pope se na goru, i sede, i pristupiše Mu učenici Njegovi.
2 I otvorivši usta svoja učaše ih govoreći:
3 Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko;
4 Blago onima koji plaču, jer će se utešiti;
5 Blago krotkima, jer će naslediti zemlju;
6 Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi;
7 Blago milostivima, jer će biti pomilovani;
8 Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti;
9 Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati;
10 Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko.
11 Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i kažu na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi.
12 Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas.”
Jevadjelje, Matej 5

Ove reci koje su prisutne u Tori i Jevandjelju a ciji odredjeni delovi su dvosmisleni i zbunjujuci za onoga koji nema znanje o njima, a to su ucenjaci zabluda protumacili sa ciljem da mogu da tvrde sinovstvo coveka Allahu Uzvisenom, ili da mogu da tvrde Apsolutno Bozanstvo za coveka – a to ne znaci u bilo kom obliku ili liku Bozanstva coveka da je Apsolutno Bozanstvo, cak naprotiv, to ukupno pobija Apsolutno Bozanstvo za bilo kog coveka.

I ako covek pridje ovome otvorenim srcem trazeci znanje o Istini, kao sto Allah Uzviseni hoce od onih koje je stvorio, naci ce da je Isus a.s. slavio Allaha SWT. i hvalio Ga kad je rekao ove reci, i ako neko pogleda pravednim ocima videce da se ove reci odnose na sve Poslanike i Verovesnike a.s. koji su bili Dokazi (Hujjatullah) Allahovi protiv Kreacije i Njegovih naslednika na Njegovoj Zemlji.

Jer je svaki Hodza (Hujja – Dokaz) od Dokaza Allahovih SWT. najznaniji o Allahu medju ljudima svog vremena, stoga postaje jasno da je on jedini koji zna Allaha u svom vremenu, i takodje postaje jasno da niko ne poznaje Allahovog Namesnika pravim poznavanjem osim Allaha SWT., Koji ga je stvorio (“niko ne zna ko je Sin osim Oca, ni ko je Otac osim Sina, i ako Sin hoće kome kazati”, Jevandjelje, Luka 10, 22)

I ovo isto se nalazu u govoru Allahovog Poslanika Muhameda sawas. svom Zameniku Aliju sinu Abu Taliba a.s., ”O Ali! Niko ne zna Allaha osim mene i tebe, i niko mene ne zna osim Allaha i tebe, i niko tebe ne zna osim Allaha i mene.” Mukhtasar Bas’air Al Darajat, strana 125

A takodje, covek bi znao istinu, da su cela Kreacija deca Allaha Uzvisenog Svemoguceg, jer On ima Milost prema njima kao sto otac ima prema svojoj deci, cak On SWT. je vise Milostiv prema Kreaciji nego majka prema svom detetu.

I svakako su Poslanici i Verovesnici a.s. omiljeni  i najvoljenija Kreacija Allahu Uzvisenom, jer su oni najzasluzniji da im Allah Mocni Sveti, bude Otac prema tom znacenju atributa Ocinstva, zato sto su se oni a.s. pokorili Njemu a nisu bili neposlusni Allahu Uzvisenom, kao sto je moralni sin poslusan i savestan prema svom ocu.
Stoga je ispravno reci da su oni a.s. deca Allahova, u opisu atributa deteta, ali oni nisu Apsolutno Bozanstvo, vec su postovane sluge i oni su zahvalni,
“I govore: “Milostivi je uzeo dete.” Slava Njemu! Naprotiv, robovi su (to) cijenjeni” (Sveti Kur’an Surat Al-Anbiya (21):26)

“Da je Allah hteo da dete ima, izabrao bi, između onih koje je stvorio, onoga koga bi On hteo. Hvaljen neka je On; On je Allah, Jedini i Svemoćni!” (Surat Az-Zumar (39):4)

I to je jasno u Kur’anu da su oni a.s. ”…čije ulje gotovo da sija kad ga vatra ne dotakne; sama svetlost nad svetlošću!…” (Surat An-Nur (24):35), sto znaci, da su oni Allah SWT. u Kreaciji, oni su manifestacija Allaha SWT. i Lik Allaha SWT., kao sto hadis kaze,
“Uistinu, Allah je stvorio Adama po Svom Liku”
Al Kafi: zbirka 1, strana 134, Al Tawhid Al Sadouq, strana 103

Bog je rekao,
“26 Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju”
Tora, Postanak 1,
Ali oni a.s. nisu Allah Uzviseni Svemocni.

I stoga sledi, da je pogled i potraga za njima a.s. pogled i potraga za Allahom SWT., videti njih jeste videti Allaha, kao sto pise u Jevandjelju,
“8 Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti;
9 Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati”
Matej 5

I u Kur’anu nalazimo isti govor,
“Toga dana će neka lica blistava biti, u Gospodara svoga će gledati” (Surat Al-Qiyama (75):22)

Prenosi se od Al Salt Al Hurrayra da je Imam Al-Ridha a.s. rekao, “Rekao je Allahov Poslanik sawas., “ Ko god je mene posetio tokom mog zivota ili posle moje smrti onda je on posetio Allaha, Svemoguceg, i Allahov Poslanik sawas. ce njega postaviti u najvisi stepen Raja. Stoga, ko god njega sawas. poseti u njegovom rangu u Raju od onda je on posetio Allaha Svetog, Mocnog.”
Pitao sam, ‘O sine Allahovog Poslanika sawas., sta znaci ova tradicija: ‘Nagrada za reci “La Ilaha Illa Allah – Nema boga osim Allaha’ je gledanje prema Licu Allaha Svemoguceg?
A on a.s. je rekao, “O Abi Salt! Ko god opisuje Allaha Svetog da On ima Lice, kao sto je lice koje sam ima, onda je on zaista nevernik, medjutim, Lice Allaha Uzvisenog, su Njegovi Poslanici, i Njegovi Verovesnici, i Njegovi Dokazi, neka je Milost Allaha sa svima njima, to su oni a.s. kojima se okreces prema Allahu Uzvisenom, i prema Njegovoj Veri, i poznavanju Njega, rekao je Allah Uzviseni,
“Sve što je na Zemlji prolazno je, ostaje samo Lice Gospodara tvog, Veličanstvenog i Plemenitog” (Surat Ar-Rahman (55):26-27)
Uyoun Akhbar Al Ridha a.s., zbirka 2, strana 106

Allah SWT. je rekao,
“Reci (O Muhamede): “Kad bi Milostivi imao dete, pa ja bih prvi bio od [njegovih] obožavatelja.” (Surat Az-Zukhruf (43):81)

Sto znaci da je Muhamed sawas. najblizi Allahu Uzvisenom, i on sawas. je prva Kreacija koju je Allah Sveti stvorio, i on sawas. je bio prvi koji je obozavao Allaha SWT.
Stoga, ako bi Allah SWT. imao sina (veoma visoko je Allah SWT. iznad toga), to bi bio Muhamed sawas.; jer uistinu, oni kazu da prvo sto je On SWT. stvorio je bilo dete/sin ili Rec.
Stoga, Muhamed koji je rekao, “Ja sam najbliza kracija Allahu, neka je slava Njemu, Uzvisenom”, nije rekao ‘Ja sam sin odvojen od Allaha SWT.’, niti je rekao ‘Ja sam Apsolutni Bog’, vec je rekao “Ja sam Abdullah (sluga Allahov SWT.) i sin Abdullah-e.”

“I govore: “Milostivi je uzeo dete.” Slava Njemu! Naprotiv, robovi su (to) cenjeni” (Surat Al-Anbiya (21):26)

Stoga, ko god trazi Istinu trebalo bi da bude precizan i iskren i posvecen u svojoj potrazi da bi Istinu dostigao i spasao sebe od Gneva Allaha Uzvisenog Svemoguceg.

“Oni govore: “Milostivi je uzeo dete!” – Vi, doista, nešto odvratno govorite! Gotovo da se nebesa raspadnu, a Zemlja provali i planine zdrobe što Milostivom pripisuju dete. Nezamislivo je da Milostivi ima dete” (Surat Mariyam (19):88-92)

Ahmed AlHasan

 

Stihovi iz Tore i Jevandjelja koji jasno pokazuju da je Bog Jedan

U Ime Allaha Milostivog Samilosnog
Sve hvale pripadaju samo Allahu Gospodaru svetova

Stihovi iz Biblije, i Tore i Jevandjelja koji jasno pokazuju da je Allah SWT. Jedan i Nedeljiv, i da ne postoji drugih celova Boga ili bilo kakvih drugih lica ili oblika.

Tora – Stari zavet

Ponovljeni zakon 4
“35 Tebi je to pokazano da poznaš da je Gospod Bog, i da nema drugog osim Njega.”

Ponovljeni zakon 4
“39 Znaj dakle i pamti u srcu svom da je Gospod Bog, gore na nebu i dole na zemlji, nema drugog.”

Ponovljeni zakon 6
”4 Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod.”

Ponovljeni zakon  32
“39 Vidite sada da sam ja, ja sam, i da nema Boga osim mene.”

Izlazak 20
“2 Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. 
3 Nemoj imati drugih bogova uza me.”

2. Samuilova 7
“22 Zato si velik, Gospode Bože, nema takvog kakav si Ti; i nema Boga osim Tebe”

1. Carevima 8
“60 Da bi poznali svi narodi na zemlji da je Gospod sam Bog i da nema drugog.”

2. Carevima 19
“Ti si sam, Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju”

1. Dnevnika 17
“20 Gospode, nema takvog kakav si Ti, i nema Boga osim Tebe”

Nemija 9
“6 Ti si sam Gospod; Ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i Ti oživljavaš sve to, i vojska nebeska Tebi se klanja.”

Psalmi 28
“31 Jer ko je Bog osim Gospoda, i ko je odbrana osim Boga našeg?”

Psalmi 86
“10 Jer si Ti velik i tvoriš čudesa; Ti si jedan Bog.”

Isaija 37
“16 Ti si sam Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju.”

Isaija 37
“20 Ti sam Gospod”

Isaija 43
“11 Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema Spasitelja”

Isaija 44
“6 Ja sam prvi i ja sam poslednji, i osim mene nema Boga.”

Isaija 44
“8 Ne bojte se i ne plašite se; nisam li ti davno kazao i objavio? Vi ste mi svedoci; ima li Boga osim mene?”

Isaija 44
“24 Ovako govori Gospod, Izbavitelj tvoj, koji te je sazdao od utrobe materine: ja Gospod načinih sve: razapeh nebo sam, rasprostreh zemlju sam sobom”

Isaija 45
“21 Nema osim mene drugog Boga, nema Boga pravednog i Spasitelja drugog osim mene.”

Isaija 46
“9 Pamtite šta je bilo od starine; jer sam ja Bog, i nema drugog Boga, i niko nije kao ja”

Osija 13
“4 A ja sam Gospod Bog tvoj od zemlje misirske, i Boga osim mene nisi poznao, i osim mene nema ko bi spasao.”

Joil 2
“Da sam ja Gospod Bog vaš, i da nema drugog”

Zaharija 14
“9 I Gospod će biti car nad svom zemljom, u onaj dan biće Gospod jedan i ime Njegovo jedno.”

Malahija 2
“10 Nije li nam svima jedan Otac? Nije li nas jedan Bog stvorio?”

Jevandjelje – Novi Zavet

Jevandjelje po Marku 12
“29 A Isus odgovori mu: Prva je zapovest od svih: Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini; 30 I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest. 31 I druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. Druge zapovesti veće od ovih nema.
32 I reče Mu književnik: Dobro, učitelju! Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega; 33 I ljubiti Ga svim srcem i svim razumom i svom dušom i svom snagom, i ljubiti bližnjeg kao samog sebe, veće je od svih žrtava i priloga.
34 A Isus videvši kako pametno odgovori reče mu: Nisi daleko od carstva Božjeg. I niko više ne smeše da Ga zapita.”

Jevandjelje po Jovanu 17
“3 A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.”

Jevandjelje po Jovanu 44
“44 Kako vi možete verovati kad primate slavu jedan od drugog, a slave koja je od jedinog Boga ne tražite?”

Rimljanima 3
“30 Jer je Jedan Bog”

1. Korinćanima 8
“4 A za jelo idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svetu, i da nema drugog Boga osim jednog. 5 Jer ako i ima koji se bogovi zovu, ili na nebu ili na zemlji, kao što ima mnogo bogova i mnogo gospoda: 6 Ali mi imamo samo jednog Boga Oca, od kog je sve, i mi u Njemu, i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi kroza Nj.”

Ovde je Isus a.s. Gospod = Lord (engl.) = Rabb (arap.) = Gospodar na Zemlji, ili u Islamu Kalif – Imam, i potpuno je jasno iz citata da postoji Jedan Jedini Apsolutni Bog, a ovde je Atribut Otac.

Galatima 3
“20 Bog je jedan.”

Efescima 4
“6 Jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroza sve, i u svima nama.”

1. Timotiju 1
“17 A Caru večnom, Neraspadljivom, koji se ne vidi, jedinom premudrom Bogu čast i slava va vek veka. Amin.”

1. Timotiju 2
“5 Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus”

Jakovljeva 2
“19 Ti veruješ da je jedan Bog; dobro činiš; i đavoli veruju, i drhću.”

Ovo su citati iz Biblije koji nesumnjivo pokazuju da je Jedan Bog – Allah swt. a da je Isus a.s. Njegov Poslanik i Kalif – Imam, posebno obratimo paznju na,
Jevandjelje po Marku 12, i
1. Korinćanima 8, i
1. Timotiju 2
gde je savrseno istina jasna.

 

Sabor u Nikei 325. A.D.

U Ime Allaha Milostivog Samilosnog
Sve hvale pripadaju samo Allahu Gospodaru svetova

Sabor u Nicei 325 A.D. je promenio lice vere za veliki broj ljudi u postpunosti, i doveo ih je do doga da obozavaju stvoreno a ne Tvorca swt.
I nastalo je danasnje Hriscanstvo.

Immanuel (Emanuilo), ili drugim recima Bog (Allah) je sa nama.

Biblija, Tora, Isaija 8
“7 Zato, evo, Gospod će navesti na njih vodu iz reke silnu i veliku, cara asirskog i svu slavu njegovu, te će izaći iz svih potoka svojih, i teći će povrh svih bregova svojih, 
8 I navaliće preko Jude, plaviće i razlivaće se i doći do grla, i krila će joj se raširiti preko svekolike zemlje tvoje, Emanuilo!
9 Združujte se, narodi, ali ćete se potrti; čujte svi koji ste u dalekoj zemlji: oružajte se, ali ćete se potrti; oružajte se, ali ćete se potrti.
10 Dogovarajte se, dogovor će vam se razbiti: recite reč, neće biti od nje ništa, jer je s nama Bog.”

Da, Allah swt. je sa vernicima koji prate Njegovog Kalifa a.s. u svakom vremenu.

Sve se ovo dogodilo da bi se ispunilo sta je Bog rekao kroz Svog Poslanika,
“23 Eto, devojka će zatrudneti, i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo (sto znaci Bog – Allah je sa nama)”
Jevandjelje po Mateju 1

Kalif Allahov na Zemlji je predstavnik Allaha swt., i on je Ruka Allaha i Lice Allaha, i on je Allah swt. u Kreaciji, ali on nije Apsolutni Bog, nego je on siromasan i stvoreno bice, koje je u stalnoj potrebi za Apsolutnim Bozanstvom, i on nije Svetlost bez tame u sebi, nego je on Svetost i tama.

Pa cak ako bi sve sto je dodato Novom Zavetu od stihova i poruka bilo prihvaceno, ucenjaci zabluda, svestenici i monasi nikada ne bi bili u stanju da prikazu da je bice coveka Apsolutno Bozanstvo, i oni samo slede ono verovanje cije je znacenje zbunjujuce/nesigurno za njih, i oni to tumace na nacin koji odogovara njihovom shvatanju i kako odgovara njihovim zeljama.
U suprotnom, kada ne bi tumacili prema svom nahodjenju, bi to bilo bez sumnje u suprotnosti sa sthihovima i porukama iz Biblije, a tamo je eksplicitno jasno da je Isus a.s. ili Hristos a.s. stvoreni sluga, cak sta vise, to se suprotstavlja Starom Zavetu u koji oni veruju. I to se suprotstavlja svim govorima svih predhodnih Poslanika a.s., u koje takodje tvrde da veruju.

A Isus (Hrist) a.s. nikad nije rekao da je on Apsolutno Bozanstvo, i predhodnici nikad nisu tvrdili da je Isus a.s. Apsolutno Bozanstvo. Nego, ovo verovanje (da je Isus a.s. Apsolutni Bog sin Boziji) se pojavilo i doslo nekoliko stotina godina posle Isusa a.s., i potvrdjeno je na Saboru u Nicei 325 AD.
I mnogi ljudi su se suprotstavili tome (da je Isus a.s. Apsolutno Bozanstvo) u to vreme, a cak i kada su to uspostavili i potvrdili na Saboru u Nicei, i danas postoje Hriscani koji to ne prihvataju i ne priznaju ovu doktrinsku devijaciju.

Sabor u Nicei 325 A.D.

Car Konstantin Prvi, je prisustvovao otvaranju Sabora, i Sabor u Nicei je poceo sa zasedanjem 20. Maja 325 A.D. Sabor je odrzan prema istrukcijama Cara Konstantina Prvog, da ustanovi razlike izmedju Ariusa i njegovih sledbenika sa jedne strane, i izmedju Aleksandrijske crkve koju je predstavljao Aleksandar Prvi – Patrijarh Aleksandrije i njegovih sledbenika sa druge strane, o pitanju porekla Isusa a.s., da li je on istog porekla i prirode kao Bog ili je on porekla Ljudi.

Arius je odbacio Bozanstvo Hrista, i on je govorio o tome da je postojalo vreme kada Isus a.s. nije bio prisutan, i smatrao je Isusa a.s. Kreacijom Boga i Njegovim stvorenjem, i on je smatrao da je Sveti Duh Bozija Kreacija takodje.

Sa druge strene, Aleksandar Prvi – Patrijarh Aleksadrije je isticao prirodu Hrista kao jednaku Prirodi Boga, i misljenje Aleksadra Prvog je pobedilo GLASANJEM, koje je bilo pod upravom Cara Komstantina koji je podrzao Patrijarha Aleksandrije, a Arius i dvojica svestenika su kategoricki odbili da potpisu, i bili su proterani u Aleru (danasnji Balkan), i knjige Ariusa su spaljene, i njegova dokrrtina je nazvana “Jeres Ariusa”, i njegovi sledbenici su obelezeni do danasnjeg dana kao neprijatelji Hriscanstva.

I kao rezultat Sabora u Nicei, prvi oblici verovanja u Bozanstvo Hrista kao u Apsolutno Bozantvo je nastalo, i odnosi izmedju crkve i vlasti su poceli da se formiraju nakon sto je ranije to bila religijska nadleznost.

I tri veka kasnije kao rezultat ideologije crkve i njenog mesanja misljenja sa religijama koje su okruzivale sa svih strana i medju kojima je bio rimski Paganizam (ranije Konstantinova vera), crkvu je podrzao Rimski Imperator i postala je referenca autoriteta koja odredjuje granice vere i pokazuje na onoga ko je ispao iz vere. Kasnije inkvizicija.

Ovo sto je navedeno je skoro identicno onome sto crkva kaze, a i istorijski podaci o Saboru u Nicei.

A posteni istrazivac bi bio nesmotren cinjenicom da je Konstantin podrzao Aleksandra i potvrdio i verifikovao svoju pagansku veru u Hrsiscanstvu, jer je polovina hriscanskih svestenika podrzavala Aleksandra, a druga polovina svestenika je podrzavala Ariusa, ali ih je njihov strah da ne budu ugnjetavani od strane Konastantina primorao da napuste svoj stav.
A ko god ne zna ko je bio Konstantin i kako se ophodio sa svakim ko mu se suprotstavljao, pa cak i ako je onaj ko mu se suprotstavljao bila njemu najbliza osoba, onda neka pregleda i prouci istoriju ovog tiranina koji je prosirio korumpiranu verziju Hriscanstva po Evropi, i koji nije prezao od ubijanja svojih rodjaka i nablizih mu ljudima ako bi mu se suprotstavili.

A danas nalazimo svestenike koji zanemaruju krvavu istoriju Konstantina, i predstavljaju ga kao nezno jagnje koje je odrzalo Sabor i dalo slobodu svima, i onima koji su se slozili sa njim i onima koju su mu se suprotstavili. Iako je cinjenica da je isterivanje i progonstvo Ariusa i zabranjivanje njegovog verovanja dovoljno da se prepozna svrha i namena odrzavanja Sabora, a to je bilo da se unisti Arius i verovanje da je Isus a.s. samo stvoreno bice i da se rasiri paganska vera u Hrista, i da je on Allah.

Prevod Latinskog teksta Sabora u Nicei:

“Mi verujemo u Jednog Boga, Oca Koji je u stanju sve, Stvoritelja svih, svega vidljivog i nevidljivog, Mi verujemo u Jednog Gospoda, Isusa Hrista, Sina Bozijeg, jedinog izdanka – sina Bozijeg, sto znaci od Sustine Oca, Bog od Boga, Svetlost od Svetlosti, Istinitog Boga od Istinitog Boga, izdanak ne napravljen/nestvoren, On je jednak Ocu u Sustini, Koji je zbog nas ljudi i zbog naseg spasenja sisao dole i koji je inkarniran, i stvoren u coveku, i Koji je patio i vazneo se treceg dana ponovo, i kroz Koga je sve doslo u postojanje, i na Nebesima i na Zemlji, i koji se uzdigao na Nebo, On dolazi da sudi i zivima i mrtvima uz pomoc Svetog Duha.
A za one koji kazu ‘Postojalo je vreme kada On (Rec) nije postojao, i da ‘On nije bio pre nego sto je rodjen’ i ‘On nije dosao u postojanje od onoga sto ne postoji (On nije stvoren ni od cega)’ ili oni koji kazu o Sustini sina Bozijeg ‘On je od druge osobe ili drugacije sustine’ (tj. da je On stvoreno bice), ili ‘promenjiv’ ili ‘izmenljiv’ – oni su prokleti od Svete Katolicke i Apostolske Crkve.
I svi svestenici koju su bili prisutni su potpisali Zakon Vere, osim dvojice – ili mozda vise, i naravno osim Ariusa i njegovih ljudi.”

A Ortodoksni Patrijarh u Egiptu, Shenouda Treci, u svojoj knjizi ‘Priroda Hrista’ kaze:
“Arius je odbacio Bozanstvo Hrista, i govorio je da je on manji od Oca u sustini svojoj, i da je on stvoren. A Ariusovi koreni su prisutni do dana danasnjeg. Iako su bili osudjeni od Vaseljenskog Sabora u Nicei 325 A.D., Arius i njegovi sledbenici (Arievci), cije ime je ostalo posle njega da opise uzroke nevolja/iznemoglosti i sumnje i neujedinjenosti u Svetoj crkvi.” – Arianizam

A naravno Shenouda Treci ovde predstavlja od Jehovinih Svedoka, Hriscansku doktrinu koja se sirila u hriscanskom svetu na veliki nacin, posebno na zapadu.
I Jehovini svedoci ne priznaju dosta od devijacija Crkve, od primera Trojstva i Reci Allaha i drugih inovacija. I medju dokazima da verovanje u Hrista kao Bozanstvo jeste inovacija koja je povrdjena na Saboru u Nicei, je taj sto su polovina prisutnih na Saboru podrzavali Ariusa, ili su bili uzdrzani. A verovanje da je Isus samo stvoreno bice je bilo opste i preovladavajuce verovanje za vreme Ariusa, i ovo priznaju svestenici u svojim knjigama danas:

Spomenuto u istrazivanjima Hriscanskog Vaseljenskog Sabora – od Biskupa Bishoy-a,

“Sabor u Nicei: 
1 Okolnosti odrzavanja Sabora….

Neposredan razlog odrzavanja Sabora, je bio inovacija Ariusa (Jeres Ariusa), jer je carstvo bilo pred podelom zbog ove inovacije….
Vaseljenski Sabor je odrzan naredjenjem Cara Konstantina zbog njegovog straha od ozbiljne podele koja je bila prisutna unutar imperije zbog inovacija Ariusa. Sabor je odrzan u Nicei 325 A.D., i na njemu je prisustvovalo 318 svestenika. A Sveti Atanasije, koji je bio svedok i jedan od clanova Sabora, je spomenuo u svom govoru da je na pocetku bilo 16 svestenika koji su podrzavali Ariusa, a 24 svestenika koji su podrzavali Patrijarha Aleksandra, a ostali su bili uzdrzani.
A na kraju Sabora, samo dva svestenika su ostala uz Ariusa, i to su bili Secundus i Theonas, koji su odbili da postpisu i priznaju veroispovest Sabora sa ostalim svestenicima koji su bili tamo.
A za vreme Svetog Epiphaniusa, potpisi 318 svestenika koji su bili prisutni u Nicei su bili tamo. To je bilo zbog objasnjenja Svetog Epiphaniusa o veroispovesti i njegovog odgovora na klevete/laznih tvrdnji Ariusa. I time vidimo kolika je bila velicina Aleksandrove odbrane na Saboru. A donosenje odluke na Saboru nije bila laka stvar, cak, bilo je potrebno dosta napora…

Sabor u Nicei: 
2. Arius i njegova Jeres

Bilo je vreme kad je skoro ceo svet zamalo postao Arievski, i da nije bilo Epiphaniusa, jer u jednom trenutku, Imperator je izolovao Rimskog Papu i postavio na njegovo mesto drugog da bi potpisao zakon Arievske veroispovesti. A onda se Papa vratio iz zatvora u svoju stolicu, i potpisao je zakon Arievske vere koji ranije nije hteo da postpise. 
Ovo je bio trenutak kad niko osim Epiphaniusa i njegovih svestenika nije bio u Egiptu, i oni su bili jedini koji su se cvrsto drzali prave veroispovesti. Iz tog razloga nije cudno sto je Isaija Poslanik rekao: “Da je blagosloven moj narod misirski (egipatski)” Isaija 19:25, ali u dosta drugih navrata je Aleksandrijski Patrijarh podrzao Stolicu Rima, kao sto su svestenici koju su bili sa Epiphaniusom podrzali.

Hrscanstvo se urusilo u celom svetu i predalo pred Arievskom Tiranijom, i nista nije ostalo osim stolice u Aleksandriji koja se predstavljala Aleksandrijskim proteranim Partijarhom i Egipatskim svestenicima. I na nama je da primetimo korake naseg oca….”
Hriscanski Vaseljenski Sabor – Vaseljenski Sabor i Jeres – Biskup Bishoy

Ahmed Alhasan

 

 

Objasnjenje Hriscanstva

 

U Ime Allaha Milostivog Samilosnog
Sve hvale pripadaju samo Allahu Gospodaru svetova

Monoteizam je Istina a Istina znaci postaviti stvari na svoje mesto.

Dve ekstremne strane odakle neki posmatraju Istinu su Tafhrit i Ifhrat.

Ifhrat je odbijanje Kalifa Allahovih SWT., ili praviti ih a.s. jednakim sa drugima iz Kreacije.
A Tafhrit u Monoteizmu je uzdizanje coveka do statusa Apsolutnog Boga.

Kao sto Hriscani veruju da Isus sin Marijin a.s. apsolutni bog, tako neke sekte u Islamu kojepreuvelicavaju u vezi sa Ali ibn Abu Talibom a.s. i govore da je on apsolutni bog.

“Muhamed sawas. je rekao, “O Ali, bice dve grupe ljudi koje ce biti unistene zbog odnosa koji imaju prema tebi, oni koji te vole i koji preteruju u tome, i oni koji te mrze i koji obespravljuju tvoj status. O Ali, tvoj primer je primer Isusa sina Marijinog, Jevreji su ga mrzeli i optuzili su njegovu majku, a Hriscani su ga voleli i napravili su ga bogom.”

Da pogledamo zasto je verovanje Hriscana u vezi sa Isusom a.s. neistina.

Nasari ili kako su oni sebe nazvali Hriscani su oni koji su ucinili apsolutnim bozanstvom i bogatstvom Isusa a.s. Allahovog Poslanika. Napravili su apsolutnim bozanstvom Isusa a.s. koji je samo sluga Allahov SWT., a njihov jedini dokaz su neke reci iz Jevandjelja. Kao na primer Isusove a.s. reci,

Jevandjelje po Jovanu 17
“17 A Isus im odgovaraše: Otac moj dosle čini, i ja činim.”

Prva stvar je pitanje Oca i sina, kad je on a.s. rekao

Jevandjelje po Jovanu 16
“10 A za pravdu što idem k Ocu svom; i više me nećete videti”

Zabluda je u atributu bivanja Oca, a ne sustina i bukvalnost ljudskog roditeljstva. Bukvalnost je da kazem ja imam oca i on me je napravio, a atributi su ocev blagoslov, milost, pomaganje, a takodje opis dobrog sina je da je on poslusan ocu, slusa ga apsolutnom poslusnoscu i nije mu nikad neposlusan.
Poslanici i Verovesnici a.s. su najposlusniji Bogu i iz ovog ugla znacenje oca i sina je atribut a ne sustina.

Allah Uzviseni Sveti nema sina, nego deli neke atribute sa ocevima. Isto tako iz ugla sina, atributi ljubaznosti, postovanja, ispunjavanja duznosti prema ocu, je ponasanje svih Poslanika i Verovesnika i Kalifa a.s. prema Allahu SWT.

Prva stvar su neki stihovi iz Jevandjelja koje su ucenjaci zablude Hriscana uzeli da dokazu da je Isus a.s. sin Allahov i da je on a.s. apsolutni bog ili deo boga, u zavisnosti od sekte Hriscanstva. I ovo je doslo od pogresnh stihova i interpretacija reci iz Jevandjelja o Ocu i sinu.

Allah Uzviseni se pruza prema Svom robu dok mu On SWT. ne da sve sto mu treba.
I On SWT. se obraca Svojim slugama,
“Ja sam Ziv i ne mogu umreti, i ustinu Ja sam ucinio tebe zivim i ucinio sam da ti ne mozes umreti, Ja kazem za nesto “Budi”, i ono “Jeste”, i Ja sam ucinio da ti kazes necemu ‘Budi’ i ono ‘Jeste!”

A Isus a.s. je rekao, “Donosim vam dokaz od Gospodara vašeg: napraviću vam od ilovače nešto poput ptice i puhnuću u nju, i biće, voljom Allahovom, prava ptica. I isceliću slepa od rođenja, i gubava, i oživljavaću mrtve, voljom Allahovom” (Sveti Kur’an Surat Al-i-Imran (3):49)

Obratimo paznju na Reci Allaha SWT., “Ja sam Ziv i ne mogu umreti”.
On SWT. je Ziv i On SWT. ne moze umreti u Svojoj Velicanstvenoj Sustini Bozanskoj, On SWT. ne zavisi ni od koga da Mu da zivot, i On SWT. je rekao, “Ja sam ucinio tebe zivim i ucinio sam da ti ne mozes umreti”, sto znaci da On SWT. daje zivot svemu i da je On SWT. izabrao svoje omiljene, Poslanike i Verovesnike i Kalife a.s.

A sluga se Njemu priblizava kroz obavezna dela, dok ne postane Njegova Ruka, Vid, Sluh jer On SWT. za nesto kaze “Budi” i ono “Jeste”.

Ovo je ono sto znaci da je sluga opisan i predstavljen Atributima Bozanstva, da on a.s. moze necemu davati zivot, ili bilo sta drugo raditi Voljom Allaha SWT.
Ali sve sluge, svi Poslanici i Verovesnici i Kalifi a.s. i sve sto postoji vidljivo i nevidljivo u ovom fizickom Univerzumu ili Visim Svetovima je siromasno i u stalnoj potrebi za svojim Tvorcem, a On Uzviseni Svemoguci ne treba nista.

Kako Isus a.s. moze da bude apsolutni bog i apsolutno Bogatstvo i nezavisnost u svojoj sustini?

“Hvaljen neka je Allah, On je vrlo visoko iznad onih koje smatraju Njemu ravnim!” (Surat Al-Hashr (59):23)

Uzdizanje Allaha SWT. na Siru i Pojava Allaha SWT. na Furanu je bilo kroz Isusa a.s. i Muhameda sawas.
Istiniti Apsolutni Bog je samo Allah SWT.

Pogledajmo sta Kur’an kaze o recima Kalifa Allahovog Isusa a.s.
“O sinovi Israilovi, klanjajte se Allahu, i mome i vašem Gospodaru! Ko drugog Allahu smatra ravnim, Allah će mu ulazak u Džennet zabraniti i boravište njegovo će Džehennem biti; a nevernicima neće niko pomoći.” (Surat Al-Ma’ida (5):72)

I ovo znaci da niko od Poslanika i Verovesnika a.s. nece podrzati niti posredovati za nekoga ko je drugog Allahu SWT. smatrao ravnim, u stvari oni a.s. ce biti svedoci protiv takvih ljudi.

I Hriscani kazu da je Allah jedan od troice,
“Nevernici su oni koji govore: “Allah je jedan od trojice!” A samo je jedan Bog! I ako se ne okane onoga što govore, nesnosna patnja će, zaista, stići svakog od njih koji nevernik ostane.
Zašto se oni ne pokaju Allahu i ne zamole oprost od Njega, ta Allah prašta i samilostan je.
Mesija, sin Marijin, samo je poslanik – i pre njega su dolazili i odlazili poslanici – a majka njegova je uvek istinu govorila; i oboje su hranu jeli. Pogledaj kako Mi iznosimo jasne dokaze, i pogledaj, zatim, njih kako se odmeću.” (Surat Al-Ma’ida (5):73-75)

I ovo,“oboje su hranu jeli”, znaci da su oni morali da jedu hranu, tako da je Isus a.s. isao i u toalet u toku dana.
Pa onda, pitam vas u Ime Allaha SWT., da li se Apsolutni Bog manifestovao ili pojavio u obliku ljudskog bica koji jede hranu i ide u wc?

Apsolutni Bog je Apsolutna Svetlost (pogledaj ranie postove o Atributima Bozijim i jednoci Boga – Tawheed), a covek je Allahova Kreacija, i covek ima tamu, i nemoguce je da se Apsolutna Svetlost manifestuje u Svetlosti i tami, jer bi sva tama nestala i ostala bi samo Svetlost i Kreacije vise ne bi bilo. Ne bi ostalo nista osim manifestacije Apsolutne Svetlosti bez tackice tame u sebi a to je Allah Jedan Osvajac, Gospodar Svetova.

“Pogledaj kako Mi iznosimo jasne dokaze, i pogledaj, zatim, njih kako se odmeću.”

A posto Nebesa i Zemlja nisu unisteni, oni imaju Jednog Boga i nema boga osim Njega, neka je hvaljen Allah Gospodar svetova.

On je Allah Jedan, Nedeljivi a svako drugi je samo Njegova Kreacija, nema postojanja osim Allaha i Njegove Kreacije.

I Hriscani kazu da je Isus a.s. sin Allahov.
Da je Apsolutno Bozanstvo proizvelo drugo apsolutno bozanstvo iz Sebe, sina koji je deo Njega.

I ovo je netacno.

Hriscani kazu da je Allah SWT. Apsolutni Bog i da On SWT. ima sina koji je odvojen od Njega ili koji je deo Njega, i kazu da je sin Apsolutnog Boga takodje apsolutni bog, sto neminovno znaci da je on Isus a.s. savrsen i bogat.
A neke sekte u Hriscanstvu kazu da se stvoreno bice coveka uzdiglo ili uzvisilo do statusa povezanosti sa Apsolutnim Bozanstvom, sto znaci da se uzdigao u Istinu i Realnost i postao apsolutno bozanstvo, jer se ujedinio sa Allahom SWT.

I prema njihovom misljenju se Apsolutno Bozanstvo pojavilo na Zemlji u fizickom telu coveka kao sin Boziji da bi se zrtvovao za njihove grehe.
Takodje prema njihovim recima, sin Allaha SWT. cija je dusa vaznesena Ocu, je apsolutno bozanstvo koje je doslo u telo coveka i postalo bog na Zemlji.

A istina je da je ova doktrina prihvacena od ucenjaka zablude za vreme Sabora u Nicei 325 A.D. odvela Hriscane u vatru Pakla.

Ali zbog Milosti Allahove, On SWT. im se obratio i govorio im je o detaljima i objasnjenju ovakvog verovanja Recima da je takvo verovanje defektno i konfuzija.
“On je stvoritelj nebesa i Zemlje! Otkud Njemu dete kad nema žene, On sve stvara, i samo On sve zna.” (Surat Al-An’am (6):101)

Sto znaci, O vi koji kazete da Bog ima sina, kako On SWT. moze da ima sina kad nema druge, kako sin moze postojati bez zene? Ili verujete i da je druga bozanskog statusa, jer je a.s. neki Hriscani zovu bogorodica.

Hriscani kazu da Allah SWT. ima sina i da je Njegov sin apsolutno bozanstvo takodje i deo Allaha SWT. A to znaci da je sin apsolutna perfekcija, sto je uistinu nemoguce, da se Apsolutna Svetlost manifestuje u Kreaciji.
Jos jedan razlog zasto je to nemoguce je to sto Apsolutni Bog ne treba nista i nikoga. On je Sebi dovoljan za sve.

A sinu je bio potreban Otac i to se jasno vidi iz Jevandjelja.

Jevandjelje po Mateju 39
“39 I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti.”

Onaj koji obozava ne moze biti kao Onaj Koji je obozavan.
I znaci da je sin bio siromasan u odnosu na Oca, a to znaci da je Isus a.s. bio nesavrsen u odnosu na Oca i da je zavisio od Oca, i tu vidimo da je on a.s. Kreacija Allaha SWT.
I to je sustinski jednostavno razumeti.

A neki Hriscani kazu da je sin isto sto i Otac i da su oni jedno i da je deo trojstva Sveti Duh kao trece lice bozije.

Pitam vas u Ime Allaha SWT., koji je razlog za postojanje trojstva, ako ostala dva (sin i Sveti Duh) zavise od Allaha SWT. i siromasni su u odnosu na Njega SWT., jer to znaci da su oni Njegova Kreacija?

I to sto postoji sin, to znaci da majka i Otac postoje pre sina.
I koji je trenutak kad je sin nastao ako je njegova majka bogorodica?
Jer to znaci da Isus a.s. nije postojao ranije. Pa kako onda on moze da bude bog ili deo boga?

I sami svestenici i popovi i monasi upadaju u isti problem kad razmisljaju o ovome.

Ako je Isus a.s. deo Allaha SWT. onda to znaci da je on a.s. postojao od samog pocetka, sto znaci da je bio kompanjon ili bozanstvo oduvek.
A to je nemoguce jer Apsolutno Bozanstvo je Jedno i nije moguce da bude mnozina.

Ako su delovi trojstva razliciti, kao sto smo vec rekli i ako dva dela – sin i Sveti Duh – su siromasni i u potrebi u odnosu na Oca onda oni nisu apsolutni bogovi ili delovi Apsolutnog Bozanstva.

A ako nema razlike izmedju trojice u trojstvu onda je to Jedna Istina, Jedna Realnost i Jedan Bog – Allah SWT. Jer Apsolutna Svetlost je nedeljiva i nema mnozinu.
Ako bi postojala bilo kakva razlika medju njima, i najmanja razlika, ili uslov za razliku, to znaci da je neko od trojstva manji i slabiji i u zavisnosti i u potrebi za drugim.

I ucenjaci zabluda kod Hriscana koji su dodali Njemu sina i trece lice, uistinu oni lazu i ne znaju sta govore.
A da su se vratili Istini i Realnosti Allaha SWT. to bi bilo bolje za njih i spasili bi sebe agonije i unistenja i izbegli bi da govore nesto o cemu ne znaju, a govor coveka o necemu o cemu ne zna je laz.

“I da opomene one koji govore: “Allah je Sebi uzeo sina. O tome oni ništa ne znaju, a ni preci njihovi. Kako krupna reč izlazi iz usta njihovih! Oni ne govore drugo do neistinu!” (Surat Al-Kahf (18):4-5)

Allah Uzviseni Sveti je odbacio i ponistio princip pluraliteta Apsolutnog Bozanstva iz korena jer On SWT. ne zavisi ni od koga a oni (sin i Sveti Duh) zavise od Njega, sto znaci da je koncept da postoje vise delova boga pogresan i greh, bez obzira sto su oni to ucinili Halal (dozvoljeno).
“Oni govore: “Allah je sebi uzeo dete!” – Hvaljen neka je On! On ni o kome ovisan nije! Sve što je na nebesima i na Zemlji Njegovo je! Vi za to nikakav dokaz nemate. Zašto o Allahu govorite ono što ne znate!” (Surat Yunus (10):68)

Allah Uzviseni Svemoguci je Apsolutna Svetlost, Apsolutno Bozanstvo, Apsolutna Istina i Realnost.

“Allah je izvor Svetlosti nebesa i Zemlje! Primer Svetlosti Njegove je udubina u zidu u kojoj je svetiljka, svetiljka je u kandilu, a kandilo je kao zvezda blistava koja se užiže blagoslovljenim drvetom maslinovim, i istočnim i zapadnim, čije ulje gotovo da sija kad ga vatra ne dotakne; sama Svetlost nad Svetlošću!” (Surat An-Nur (24):35)

I svi iz Njegove Kreacije su siromasni u odnosu na Njega, i nema nikavog smisla da On SWT. ima sina koji je deo Njega jer sve Njemu sluzi i sve postoji Njegovom Voljom.
“Nezamislivo je da Allah ima dete, hvaljen neka je On! Kad nešto odluči, On za to rekne samo: “Budi!” – i ono bude.” (Surat Maryam (19):35)

Istina oko koje se vecina ljudi slaze da je Allah SWT. Svetlost bez tackice tame u sebi. A cela Kreacija je Svetlost pomesana sa tamom, i svi svetovi Kreacije su Svetlost pomesana sa tamom i sva bica, i sve sto postoji vidljivo i nevidljivo se pojavilo ili postoji manifestacijom Svetlosti Allaha, i Nebo Uma i Carstva Nebeska i fizicki svet, sve je Svetlost pomesana sa tamom.
I nemoguce je da se Allah SWT. manifestuje kompletnom Manifestacijom u Kreaciji. Jer ako bi se to dogodilo ne bi postojala Kreacija uopste. I postojao bi samo Allah Gospodar Vecni.

Kreacija ne moze da podrzi Apsolutnu Svetlost i beskonacnost. Jer sve ima kraj i sve je svrseno sem Allaha Beskonacnog Vecnog, hvaljen neka je On Uzviseni.
Pa kako onda moze da konacno sadrzi u sebi Beskonacno?
I kako moze ograniceno da u sebi sadrzi Bezgranicno?

Ova ocajna verovanja je Sheytan, neka je Prokletstvo Allaha na njemu, napravio i ubacio medju ljude.
Isto kao i kod vecine Muslimana. Oni su uistinu uzeli Neprikosnovenost i Autoritet Allaha i dali su ih Sheytanu, Prokletom.

Hriscani dokazuju bozanstvo Isusa a.s. i kroz ove stihove iz Jevandjelja,

Jevandjelje po Jovanu 1
“1 U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. 
2 Ona beše u početku u Boga. 
3 Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo. 
4 U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima. 
5 I Videlo se svetli u tami, i tama Ga ne obuze.”

I svestenici kazu da ‘Logos’ ili ‘Rec’ koja je postojala na pocetku objasnjava Kreaciju Allaha SWT. Koji je bio ‘Rec’ na pocetku, i ‘Rec’ je bila kod Njega.

Pocetak je pocetak vremena.

Ali Allah Uzviseni Sveti je iznad vremena, uistinu vreme je Njegova Kreacija. Tako kad kazemo “U početku beše Reč”, misli se na pocetak Kreacije a ne pocetak Allaha Uzvisenog.
Jer On SWT. nema pocetak i nema kraj. I nema granice za Njega niti On SWT. ima ogranicenje bilo cim. On je Nestvoren i postoji oduvek, a opet kad kazemo oduvek govorimo o nekom vremenskom intervalu, jer mi ne mozemo Njega da razumemo niti da obuhvatimo niti dokucimo. Jer je sve Njegova Kreacija.
A mi opet kazemo oduvek i zauvek iako zaista ne razumemo sta to znaci.

Jedini nacin kako Njega SWT. mi mozemo da pokusamo da razumemo su Njegovi Verovesnici i Poslanici a.s. jer oni donose Rec Njegovu.
A ne daj Boze da napravimo od Njegovih Poslanika, Isusa a.s. ili Ali ibn Abu Taliba a.s. apsolutne bogove. I vec smo prikazali zasto je to nemoguce.

Onda sta da se kaze vise onima koji govore da postoji vise bogova ili vise delova boga ili oni koji govore o pluralitetu boga na bilo koji nacin?

Ustinu oni su zalutali. Allah Sveti Mudri je stavio u nas Blagoslovom Svojim osnovne zakone mudrosti, da mozemo da razlikujemo izmedju misljenja i gluposti.
I svi oni koji koriste ovaj Blagoslov ce doci do zakljucka da opisivati pluralitet Bozanskog je ne razmisljanje i nedostak mudrosti.
Sto znaci Bozanstvo i Apsolutno Bozanstvo Koje ne treba nista i nikoga i Koje je Savrseno i Bogato, nasuprot onome koji je u nekakvom ili bilo kakvom nedostatku i inferiornosti prema Njemu swt, je Sustina Bozija.
A reci da su ti delovi Boga nezavisni jedan od drugog je glupost nasuprot Mudrosti Allaha Uzvisenog.

“Hvaljen neka je On! On ni o kome ovisan nije! Sve što je na nebesima i na Zemlji Njegovo je!” (Surat Yunus (10):68)

Ahmed Alhasan