“Vidiš li ti onoga koji onaj Sud poriče? Pa to je onaj koji grubo odbija siroče, i koji da se nahrani siromah – ne podstiče.
A teško onima koji molitvu obavljaju, kada molitvu svoju kako treba ne izvršavaju, koji se samo pretvaraju i nikome ništa ni u naruč ne daju!” (Sveti Kur’an Surat Al-Ma’un(107):1-7)
Koje je znacenje Allahovih swt. Reci “teško onima koji molitvu obavljaju”?
Odgovor:
“Vidiš li ti onoga koji onaj Sud poriče?”
Pitanje je upuceno verniku koji porice Sudnju Dan ili Dan Ozivljenja, ili istinu Postojanja Allaha swt.
Sto znaci da je pitanje postavljeno vernicima, tj. osobama cije je spoljasnje kao u vernika, a onome koji okrece ledja Imamu a.s. svog vremena i koji govori neistine o njemu a.s i Sudnjem Danu.
Jer je Imam a.s. Dokaz Allahov u Kreaciji.
A Sudnji Dan nije samo jedan. Prvi je manji Sudnji Dan, a to je uspon Imam Al Mahdija a.s. i Kazna za ljude na Zemlji, i onda je rezultat laganja o Imam Mahdiju a.s. laganje o Allahu swt.
Jer u sustini oni koji osporavaju Imama a.s. svog vremena u realnosti osporavaju Postojanje Allaha Uzvisenog.
A poreklo toga lezi u osporavanju vere sa kojom je dosao Muhamed sawas. i neverovanje u Allaha swt. i Onaj Svet, iako nevernici ne priznaju to.
Onaj koji negira Kalifa Allahovog swt. kao Predstavnika Bozijeg nad sobom u stvari negira Postojanje Boga i Onoga Sveta.
Pa cak i ako nevernik kaze da veruje u Boga i Onaj Svet, a ne veruje u Imama a.s. svog vremena, on zapravo sustinski ne veruje u Boga i Onaj Svet, i takve osobe najcesce prave rat u svom srcu protiv Imama a.s. i Allaha swt.
Jer je Imam a.s. Hujjatullah – Dokaz Allahov protiv Kreacije, i nije moguce znati Allaha sem preko Njegovog Predstavnika – Namesnika na Zemlji, kao sto smo rekli u predhodnim postovima.
“Pa to je onaj koji grubo odbija siroče”
Onaj koji odbija siroce, je onaj koji ne priznaje da neko ima prednost u odnosu na njega. I koji umesto da pomogne on grubo obija prava siroceta. A siroce u ovom ajetu nije samo neko ko je izgubio oca ili majku, vec i onaj ispred koga niko nije u dobrom moralu i poslusnosti Allahu Uzvisenom, a to su Poslanici, Verovesnici, Imami a.s.
I onaj koji ne priznaje Sudnji Dan, ne prihvata da je neko isped njega. Zato sto ima bolest u svom srcu, a to je “Ja sam bolji od njega.” bolest Iblisa, neka je Allahovo Prokletstvo na njemu.
I takva osobe ne moze da prihvati da neko ko je iznad njega, bude isred njega.
Iblis, Lanatullah, je rekao “Ja sam bolji od njega.” (Surat Al-A’raf (7):12), i odbio je Adama a.s. kao Kalifa Allaha swt. i da Adam a.s. bude ispred njega l.a.
On, Proketi, je verovao da je njegova sopstvenost i poreklo bolje i vise od Adamovog a.s.
Isto tako i oni o kojima je Allah swt. rekao da Sudnji Dan poricu, to su oni koji ne priznaju prava Allahovog Namesnika a.s. nad njima, i oni misle da su bolji od Imama a.s.
Isto tako su postupili ucenjaci Jevreja, koji su odbili Isusa a.s. kao Kalifa Allahovog.
A Isus a.s. im je rekao, “Vi radite za ovaj svet a da li imate potporu u njemu bez rada? A ne radite za Onaj svet i necete imati potporu u njemu bez rada.”
Oni koji su zalutali, oni koji su se borili protiv Poslanika. Verovesnika i Imama a.s., kao ucenjaci sinova Izraelovih a.s. koji su se borili protiv Mojsija a.s., su isti kao ucenjaci Jevreja koji su se borili protiv Isusa a.s., i protiv Muhameda sawas. u Medini, i isti su kao ucenjaci zablude koji su se borili protiv Imama a.s. svakog vremena.
Borili su se protiv Imam Ali ibn Abu Taliba a.s. i obespravljivali su njegov status kod Allaha swt. i taj rat se nastavio i u ovom vremenu protiv Imam Ahmed Al Hassana a.s. sina Muhamed ibn Hassan Al Askari Al Mahdija a.s.
I bio je rat u svakom vremenu izmedju ucenjaka zabluda i Imama a.s. tog vremena do dana dansnjeg, u kome se protiv Ahmed Al Hassana a.s. i Imam Al Mahdija a.s. bore ucenjaci zablude Shia, Sunni, Hriscana i Jevreja.
I zapravo sve sto ucenjaci zabluda uce ljude, je da su ljudi ti koji sami sebi stvaraju podrsku i izdrzavanje na ovom svetu, i to je ‘Ja’ ovog sveta ili ego u coveku, a Onaj Svet zavisi od dela na ovom svetu, dela za Allaha swt i izmedju ruku Allahovog Kalifa a.s.
Isus a.s. je rekao,
“Gospodar svega sto postoji ce vas pitati za ono sto ste radili, a svima je blizu odlazak sa ovog prostranog sveta u tamu i teskobu groba.”
Realnost smrti je nesto cega smo svi svesni a u isto vreme nesvesni, jer zaboravljamo preokupirani ovim svetom da cemo ga jednog dana napustiti. A kada osoba poseti nekog sebi bliskog na groblju, onda se priseti, ali opet tuguje zbog sebe i toga sto mu ta osoba nedostaje, a uglavnom ne misli o tome kako ce biti pitana za ono sto je radila.
Isus a.s. je rekao,
“Allah (swt.) vam je zabranio greh na isti nacin na koji vam je On naredio post i molitvu, i kako osoba moze da bude od onih koji su Znanjem obdareni ako gleda u svoj status i ono sta ga je zadesilo na ovom svetu sa zgrazavanjem, iako zna da je sve od Allaha Uzvisenog? Kako neko moze da optuzuje Allaha (swt.) i ono sto mu je On dodelio i da bude nezadovoljan svime sto mu se dogodi? Kako on moze da bude od ljudi koji Mudrost poseduju kad mu je svet u kome zivi vazniji od Onog Sveta, i kad mu je svet koji ga povredjuje drazi od onoga od cega zapravo ima koristi? Kako osoba moze da bude od onih Znanjem obdarenim ako trazi neki govor da bi saznao, a ne deluje po tom znanju?”
Oni samo traze znanje da bi ih ljudi postovali i da bi ljubili ruke njihove, a ne rade po tom znanju.
Imam a.s. je rekao,
“Nije kako ljudi misle da su se samo neki Sunni ucenjaci borili protiv Imama a.s., vec su to takodje cinili i ucenjaci Shia. Jedan od najvecih i navaznijih ucenjaka Shia se borio protiv Imam Ridhe a.s. i obespravljivao je njegova prava.”
Religijska tiranija se manifestuje u ucenjacima zabluda, jer su oni tirani prema ljudima ucinivsi da ljudi misle da su oni put do Allaha Uzvisenog, a u realnosti oni lazu.
I rezultat je da su ucenjaci zabluda i tirani i njihovi pomagaci i sledbenici, oni koji “grubo odbija siroče” od njihovog statusa i ugleda, i ne zele da siromasni imaju svoje pravo.
I to je ono o cemu govorimo, “Vidiš li ti onoga koji onaj Sud poriče?”
To su ucenjaci zaluda, njihovi sledbenici i pomagaci u svakom vremenu i prostoru, oni odbijaju cinjenicu da je Allahov Kalif a.s. Dokaz Allaha Uzvisenog protiv Njegove Kreacije i da je on a.s. siroce.
Isto kao sto je Iblis, neka je Allahovo Prokletstvo na njemu, odbio Allahovog Kalifa Adama a.s. i nije prihvatio da je Adam a.s. put i pravac (Kibla) do Allaha swt.
Pa ko su sirocad i siromasni ljudi?
Oni su Poslanici, Verovesnici i Imami a.s., ali zasto?
Zato sto su oni a.s. pokorni i nisu gordi ili ponosni pred Allahom swt., nego su siromasni i u stalnoj potrebi za Njim Uzvisenim, i niko nije kao Namesnici Allahovi swt. i svaki od njih a.s. je sam medju narodom.
Siroce je u realnosti ajeta Imam a.s. Pravog Puta u svakom vremenu, i dete ciji otac umre pre nego sto ono dostigne doba zrelosti.
Tako da “teško onima koji molitvu obavljaju”, znaci tesko onima koji cekaju. Onima koji cekaju dokaze a vec su svi dokazi ispred njih, isto kao Jevreju za vreme Isusa a.s., i Hriscani i Jevreji za vreme Muhameda sawas., isto kao islamska nacija u ovo vreme Imam Mahdija a.s.
Svi oni a.s. koji su poslati od Allaha swt. su donosioci dobrih vesti narodima, svi Poslanici, Verovesnici, Imami a.s., 144.000 njih a.s. do danas.
Svaki Poslanik Allaha swt. je donosioc dobrih vesti o onima koji su mu predhodili, i uvek je postajala grupa vernika koja je cekala na njega a.s.
Kao Mojsije a.s. koji je najavio dobre vesti o Isusu a.s., pa su Jevreji poverovali i cekali su njega. A pak kad im je on a.s. dosao, oni su ga odbili.
I Jevreji i Hriscani su bili neuspesni u cekanju Muhameda sawas., iako im je Isus a.s. rekao,
“O sinovi Israilovi, ja sam vam Allahov poslanik da vam potvrdim pre mene objavljeni Tevrat (Torah) i da vam donesem radosnu vest o poslaniku čije je ime Ahmed, koji će poslije mene doći” (Surat As-Saff (61):6)
“Abu Abdullah a.s. je rekao o Recima Allaha swt.
“Postao je narod izmedju Isusa (a.s.) i Muhameda (sawas.), i taj narod je govorio ljudima koji su obozavali idole da ce doci Poslanik (a.s.), koji kad dodje razbice idole i uraditi to i to, a kad im je Muhamed (sawas.) dosao, oni nisu verovali u njega.” Al Kafi, deo 6, strana 310
A nacija Islama i sve njene sekte veruju u Imam Mahdija a.s., a posebno Shia sekta, oni koji su proveli svoj zivot ziveci pod tiranijom i mucenjem, i tlacenjem zato sto su verovali. I sve njihove zelje i nade su bile sabrane u cinjenici da veruju u Imam Mahdija a.s. koji ce uspostaviti Pravdu i Mir na Zemlji.
I Sunniji veruju u Imam Mahdija a.s. i kazu da je on Ahmed ibn Abdullah a.s.
I sad kada je Ahmed a.s. dosao svim Muslimanima, iz Milosti i Dobrote Allahove swt., posle svih patnji i nesreca, oni ne veruju u njega a.s.
I tako je bilo uvek, to je Sunna Allahova i u njoj nema promene.
“Nećeš naći u sunnetu Allahovom zamenu, i nećeš naći u sunnetu Allahovom promenu.” (Surat Fatir (35):43)
Obozavanje je pokoravanje Volji Allaha swt., a rezultat je Dzennet (Raj), ali u ajetu “teško onima koji molitvu obavljaju” – “tesko onima koji obozavaju” u drugom prevodu, kako moze da tesko i obozavaju bude u istoj recenici?
Kako moze da tesko bude onima koji obozavaju?
Da, “teško onima koji molitvu obavljaju”, zato sto se oni mole i obozavaju suprotno od pravca Kabe, oni su telima svojim okrenuti Kilbli (Kabi), ali su njihove duse i srca okrenuti na suprotnu stranu u odbijanju Kabe i simbola Kible (Pravca) prema Allahu Uzvisenom a to je Imam a.s. tj. Hujjatullah a.s., Kalif Allahov swt.
spasitelj 